„Danas je američki tečni gas privid, a ruski realnost. To je takva politička frazeologija, koja trenutno nema politički odraz“, objasnila je Djulgerova za list „Trud“.
Prema njenom mišljenju, pogrešno je govoriti isključivo o američkom tečnom gasu, jer takvi projekti u energetici nemaju nacionalnost — tečni gas se doprema tankerima na kojima nema nikakvih nacionalnih obeležja.
„Taj termin (američki tečni gas) se koristi da se dokaže da Amerika ima doslednu politiku u cilju isključivanja Rusije sa evropskog energetskog tržišta“, istakla je Djulgerova.
Ona je naglasila i da je učešće Bugarske na otvaranju „Turskog toka“ pobeda zvanične Sofije, kao i da su na taj način i Rusija i Turska priznale da je Bugarska danas faktor koji se ne može zaobići.
Takođe je navela i da je prisustvo bugarskog premijera Bojka Borisova na otvaranju „Turskog toka“ dokaz da je Bugarska sposobna da izvršava svoje obaveze.
O poseti Putina Damasku pred dolazak u Tursku
Djulgerova se takođe osvrnula i na saopštenja o tome da je ruski predsednik Vladimir Putin na putu za Tursku posetio Damask, gde se sastao sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom.
„Rusija i Putin su još jednom pokazali da su čvrsto prisutni na Bliskom Istoku. Za Rusiju je važno i to što može da održava dobru komunikaciju sa svim zaraćenim zemljama u regionu. To joj omogućava da tamo postane najvažniji faktor. O tome mašta svaka velika sila — da bude posrednik, neko ko stvara ravnotežu u procesima. Rusija je to postigla“, zaključila je Djulgerova.
Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin, srpski predsednik Aleksandar Vučić, bugarski premijer Bojko Borisov i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pustili su u rad gasovod „Turski tok“ osmog januara.
