Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, uveren je da zajednička diplomatska inicijativa Beograda i Banjaluke za formiranje nove međunarodne komisije o građanskom ratu u Bosni i Hercegovini i događajima u Srebrenici ne samo da baca novo svetlo na dešavanja tokom rata, nego može da uzdrma i neke haške presude koje su donete ili su u procesu donošenja.
Britanci ruše genocid u Srebrenici
„Postoji kako u domaćem, tako i u međunarodnom pravu takozvano ponavljanje postupka usled novih činjenica ili novih okolnosti, koje je sud zanemarivao tokom donošenja presude ili ih nije imao na uvid. To znači da kroz zahteve timova odbrane i u postupcima koji su pravosnažno okončani, ovaj britanski dokument može da posluži kao osnov za ponavljanje postupka“, tvrdi naš sagovornik.
On podseća da je prvi predsednik RS Radovan Karadžić osuđen za genocid u Srebrenici, ali su na udaru haškog suda i mnogi drugi, od Ratka Mladića pa do generala Krstića.
Po rečima našeg sagovornika, već postojeće međunarodne komisije imaju po devet članova iz raznih država, uključujući i stručnjake iz Amerike i Izraela i čvrsto će sarađivati sa novom zajedničkom međunarodnom komisijom, koja je u planu da se formira inicijativom Srbije i RS. Kojić ne isključuje mogućnost da još dokumenata, sličnih britanskom, ispliva na videlo iz drugih evropskih vlada, jer rok o čuvanju državnih tajni u principu u svakoj državi traje između 15 i 25 godina.
„Sudske presude ne mogu da budu jedine utvrđene činjenice, naročito ako se ima u vidu da su i Haški tribunal i domaća pravosuđa radili selektivno i nisu se bavili procesuiranjem stradanja Srba. Upravo je značaj nove komisije da kroz vansudske mehanizme predstavi i utvrdi činjenice o tome šta se stvarno dešavalo u ratovima devedesetih, kao i da se razbije stereotip da su jedni žrtve, a drugi zločinci“, objašnjava Kojić.
Proširiti na celu bivšu SFRJ
On kaže da je postalo jasno da istina ne može da se sakrije, ali napominje da ni sudovi ni međunarodna zajednica nisu želeli da prihvate dokaze koje je odbrana optuženih iznosila, a koji se poklapaju sada sa britanskim dokumentima.
„Ova inicijativa bi trebalo da se podrži, ali i da se proširi na celu teritoriju bivše Jugoslavije, to jest, na ratove koji su se tamo vodili“, smatra naš sagovornik.
Podsećanja radi, Vlada Velike Britanije objavila je poverljiva dokumenta u kojima se potvrđuje da su napad bosanskih Srba na Srebrenicu u julu 1995. isprovocirale bošnjačke snage, kao i da rukovodstva Republike Srpske i Srbije nisu organizovala ni naredila zločine.
Takođe, u dosad nepoznatim britanskim dokumentima se tvrdi da su akciji u Srebrenici prethodili „konstantni tromesečni udari Armije BiH“ i da je „napad Srba izvršen samo s jednom četom i četiri tenka, čime se sugeriše nepostojanje namere za većim napadom“.
