Prema podacima iz oktobra meseca — u registru osuđenih za dela protiv polne slobode izvršene nad maloletnicima, poznatom kao „registar pedofila“, nalazi se 279 osoba. Reč je o onima koji su pravosnažno osuđeni u poslednje četiri godine, od kada se u skladu sa Marijinim zakonom vodi taj registar. Tom spisku će ovih dana nesumnjivo biti dodat i Leskovčanin koji je pravosnažno osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora zbog nedozvoljenih polnih radnji izvršenih nad maloletnom osobom.
Za to krivično delo je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
„Psihologija seksualnih delikvenata, a jako dugo sam se bavio istraživanjima kriminala, kaže da je recidivizam kod seksualnih prestupa 100 odsto. Dakle, taj čovek će ponovo napraviti to delo čim prođe godinu dana, i to vrlo brzo nakon godinu dana“, tvrdi Dobrivoje Radovanović, nekadašnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i predavač kriminologije na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pedofili su uvek povratnici
Imajući upravo u vidu to da su kod seksualnih prestupa svi povratnici, Radovanović smatra da je za takva krivična dela potrebno izricanje što duže kazne.
Međutim, psiholog Aleksandra Janković smatra da zatvorska kazna nije dovoljna mera.
„Definitivno je sem zatvorske kazne, pa čak i eventualne primene različitih modela kastracije, bilo hemijske, bilo druge vrste, neophodno da se taj poremećaj tretira i psihijatrijski i da uz kaznu zatvora bude predviđena i obavezna mera lečenja tih ljudi koji očigledno jesu devijantni, tim pre što to ponavljaju“, kaže sagovornica Sputnjika.
Ona upozorava da je opšta društvena klima takva da na mala vrata propušta određene potrebe pedofila. Praktično postoji čitava jedna industrija namenjena baš toj populaciji, od razmene raznoraznih slika dece, što je često nekažnjeno zato što ide preko interneta i društvenih mreža i teško je uhvatljivo, do činjenice da se pedofili često i odlučuju da se bave zanimanjima koja imaju veze sa decom.
„Kazna zatvora je tek put ka nekakvoj njihovoj resocijalizaciji“, smatra Jankovićeva.
„Kompletna promena, posebno ovako devijantnih obrazaca nije moguća bez adekvatnog psihijatrijskog tretmana koji bi morao da bude obavezan, s tim što ukoliko i posle toga recidivira, u smislu da se ponavlja slično delo, zaista te kazne moraju da budu drakonske. I ne treba isključiti mogućnost nekog tipa kastracije. Znači — poslušati iskustva koja postoje u zemljama koje takav pristup već imaju“, sugeriše ona.
Neki su već pribegli kastraciji
Da je pedofilija uzela maha, ukazuje i to što je u istom danu kada je objavljena vest o presudi pedofilu iz Leskovca Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo da je uhapsilo tri osobe iz Kovačice, Jagodine i Novog Sada zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, dok se dva lica terete i za krivično delo polnog uznemiravanja.
Da iz sveta gotovo svakodnevno stižu slične vesti o pedofiliji, gde su u skandalima neretko upletene i poznate javne ličnosti, odavno nije novost.
Zato je američka država Alabama sredinom ove godine ozakonila hemijsku kastraciju pedofila za seksualno zlostavljanje deteta mlađeg od 13 godina. Makedonija je još početkom 2014. godine izmenama Krivičnog zakona pooštrila kazne za pedofile i predvidela kastraciju za one koji ponove to krivično delo.
Te godine je poslanik iz Niša u Skupštini Srbije lekar Dušan Milisavljević, nakon više primera teških zločina nad devojčicama, za pedofile i silovatelje povratnike predložio medicinsku kastraciju, privremenu meru koja, kako je objasnio, ne narušava zdravstveni integritet osobe. Takvu meru su u to vreme već sprovodili u Poljskoj i Češkoj.
Ocenivši da pedofili imaju problem u glavi koji zatvor ne može da reši, predložio je i psihijatrijski rad i obaveznu terapiju za njih, ali skupštinska većina nije podržala takve promene u Krivičnom zakoniku.
Da li je sada vreme?
