Na neformalnom sastanku sa liderima zemalja Zajednice nezavisnih država (ZND) Putin je predstavio niz dokumenata iz perioda Velikog otadžbinskog rata, s kojih je skinuta oznaka poverljivosti. Putin je naložio da se kolegama iz ZND dostave kopije arhivskih materijala koji se tiču predistorije početka Drugog svetskog rata.
Otvoreni arhivski dokumenti o Velikom otadžbinskom ratu
Reč je o arhivskim dokumentima predstavljenim na istorijsko-dokumentarnoj izložbi „Godina 1939. Početak Drugog svetskog rata“ koja je postavljena u Predsedničkoj biblioteci „Boris Jeljcin“ u Sankt Peterburgu.
Predstavljeni arhivski dokumenti, filmska hronika i fotografije govore o događajima koji su doveli do globalnog sukoba i omogućavaju da se razumeju razlozi za to što nije uspelo stvaranje široke antihitlerovske koalicije uz učešće Sovjetskog Saveza, kao i logika dejstava sovjetskog rukovodstva u toj međunarodnoj situaciji.
Izložba obuhvata period od sastanka u Minhenu 29. i 30. septembra 1938. godine, na kojem su lideri Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije potpisali sporazum o likvidaciji Čehoslovačke kao suverene države do produbljivanja svetske političke krize na leto 1939. godine i napada Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939.
Centralna tema izložbe je politika „umirivanja“ Hitlera koja je dovela do kardinalne promene ravnoteže snaga u Evropi u korist nacističke Nemačke i do konačnog kraha Versajskog sistema međunarodnih odnosa i izbijanja Drugog svetskog rata.
Najveća pažnja je posvećena englesko-francusko-sovjetskim političkim i vojnim pregovorima koji su održani u Moskvi u periodu od juna do avgusta 1939. godine, koji su u velikoj meri odredili raspored snaga u Evropi pred početak Drugog svetskog rata.
Dokumenti govore o ustezanju Velike Britanije i Francuske da sklope ravnopravni vojno-politički pakt sa Sovjetskim Savezom, kao i o kategoričnom odbijanju Poljske da prihvati sovjetske predloge za borbu protiv nemačke ekspanzije.
Jedinstveni arhivski dokumenti pokazuju interese svakog od učesnika u budućem svetskom sukobu. Među njima su tekst Minhenskog sporazuma iz 1938. godine, englesko-nemački sporazum i francusko-nemačka deklaracija iz 1938. godine, izveštaj komandanta posebne operativne grupe „Silezija“ Vladislava Bortnovskog o pripremi ofanzivne operacije zauzimanja Tešinske oblasti u oktobru 1938. godine, lična nota narodnog komesara za inostrane poslove SSSR-a Maksima Litvinova nemačkom ambasadoru u Sovjetskom Savezu Verneru fon der Šulenbergu o nemogućnosti priznavanja uključivanja Češke u sastav Trećeg rajha.
Činjenice su nepromenljive: Nemačka je napala Poljsku i Sovjetski Savez
„Da, mi znamo ko je Staljin. Dali smo mu svoje ocene, ali mislim da ostaje činjenica da je upravo fašistička Nemačka 1. septembra 1939. godine napala Poljsku, a 22. juna Sovjetski Savez“, naglasio je Putin tokom susreta s liderima ZND.
Govoreći o sadašnjim slučajevima skrnavljenja grobova sovjetskih vojnika, ruski predsednik je naveo da su borci Crvene armije kojima su podigli te spomenike u Evropi bili najobičniji ljudi.
„Ti crvenoarmejci, ko su oni? To su uglavnom seljaci i radnici. Mnogi od njih su stradali od istog tog Staljinovog režima. Neko je bio raskulačen, nečiji rođaci su bili poslati u logore. I ti ljudi su poginuli oslobađajući zemlje Evrope od nacizma. Sada njihove spomenike uklanjaju, pored ostalog, zbog toga da ne bi isplivale evo ove činjenice o praktičnoj zaveri pojedinih rukovodilaca evropskih zemalja s Hitlerom. Oni se time ne svete boljševicima, nego čine sve da bi sakrili sopstvenu poziciju“, naglasio je ruski predsednik.
Rusofobija i antisemitizam u današnjoj Evropi već viđeni
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da ga današnja rusofobija i antisemitizam u pojedinim evropskim državama veoma podsećaju na ono što se događalo u Drugom svetskom ratu u Evropi.
„I može se reći, u svojstvu komentara, da je to tipični primer rasizma, prezrenja prema ljudima koji se smatraju nižim rasama, među kojima su bili Rusi, Belorusi, Ukrajinci. Zatim su se tu našli i sami Poljaci. A vi znate, u vezi s tim, naravno, ja vidim šta se u pojedinim zemljama Evrope događa s rusofobijom, antisemitizmom i tako dalje. To me sve veoma podseća na nešto“, rekao je Putin komentarišući jedan od dokumenata.
Ruski predsednik je upozorio na to da agresivni nacionalizam uvek zaslepljuje, da briše moralne granice i da se oni koji stanu na taj put ne zaustavljaju ni pred čim.
„Ipak, u krajnjem rezultatu to stigne i njih same i tako je bilo mnogo puta“, dodao je Putin.
Na Zapadu je širen strah od Rusije i u carska, i u sovjetska vremena, a to se čini i danas, ocenio je Putin.
„I u prošlosti, i sada se širi strah od Rusije. I od carske, i od sovjetske, i od savremene. Ništa se ne menja. Nevažno je kakva je ona – smisao je isti. Nije potrebno ovde uplitati i ideološke termine – boljševička, ruska. Kako god“, rekao je Putin i dodao da su radi slabljenja Sovjetskog Saveza tadašnji zapadni političari bili spremni čak i da prihvate dogovor s nacističkom Nemačkom, „što se u suštini i dogodilo i što potvrđuju dokumenti“.
Rezolucija Evropskog parlamenta o istorijskom sećanju - iznenađujuća i uvredljiva
Predsednik Rusije je, takođe, naveo da ga je iznenadila i donekle uvredila nedavna rezolucija Evropskog parlamenta „o važnosti očuvanja istorijskog sećanja zarad budućnosti Evrope“.
„Mi smo uvek zajedno s vama težili da dostignemo to svojstvo istorije, njenu pravednost, otvorenost i objektivnost. I želim još jednom da naglasim — to se tiče svih nas , jer smo mi u izvesnoj meri naslednici bivšeg Sovjetskog Saveza; kada govore o Sovjetskom Savezu, govore o nama“, rekao je Putin na sastanku s liderima ZND.
On je naveo da su takozvanim „paktom Molotova i Ribentropa“, prema rezoluciji Evropskog parlamenta, „Evropu i teritorije nezavisnih država podelila dva totalitarna režima, čime je otvoren put za početak Drugog svetskog rata“.
„I ne samo to, evropski poslanici zahtevaju od Rusije da ’prekine da izokreće istorijske činjenice i propagiranje teze o tome da su pravi pokretači rata Poljska, baltičke zemlje i Zapad‘. Mislim da nikada ništa slično nismo govorili, da nikada nismo rekli da je neka od tih nabrojanih zemalja pokrenula rat“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je dodao da je tražio od kolega da otvore pojedine arhivske dokumente.
„Kada sam počeo da ih čitam, znate, shvatio sam da će to biti interesantno za sve nas, jer — ponavljam još jednom — svi smo mi bivši Sovjetski Savez“, dodao je Putin.
