Ukrajinski volonter, glumac i „vojni analitičar“ Miroslav Gaj je na društvenoj mreži Fejsbuku upozorio i da je Rusija zauzela sve strateške tačke u svetskim okeanima, a da se u pripravnosti nalaze i najnovije ruske interkontinentalne rakete. Njegovi pratioci i učesnici u raspravi, ne proverivši informaciju koju im je Gaj plasirao, brzo su došli do zaključka — Vladimir Putin uskoro započinje Treći svetski rat.
Da ironija bude još veća, „eksplozivna vest“ i „uznemirujuća informacija“ na koju se Gaj poziva datira iz oktobra ove godine i odnosi se na redovne vojne vežbe koje su Rusi sprovodili u međunarodnim vodama Norveške.
Treći svetski rat — proizvod „praznog uma“
Reakcije u ruskoj javnosti na taj „fijasko“ ili „projekat“, u zavisnosti od perspektive, jesu različite, a većina se svodi na dobro poznatu floskulu „da nije tužno bilo bi smešno“. Osim toga, takvi događaji nisu usamljen slučaj i otvaraju mnoga pitanja. S jedne strane, postavlja se pitanje odgovornosti Miroslava Gaja za „napisanu reč“, o čemu se u medijima širom sveta neumorno govori. S druge strane, možemo raspravljati o odgovornosti i odnosu čitalaca prema informacijama. U savremenom društvu zatrpanom obiljem informacija, stiče se utisak da su čitaoci postali pasivni upijači informacija, bez ikakvog kritičkog odnosa prema istoj. Osim pasivnosti, ruski sociolozi dodaju i da je primetna tendencija kod čitalaca da u medijima traže potvrdu svojih stavova, a da nijedan koji „izgrade“ ne dovode u pitanje.
Ironija je i u tome da se u savremenom društvu, uporedo sa razvojem najsofisticiranije tehnologije, razvija i najprimitivniji čovek, lišen svesti, robotizovan i nesposoban da kritički razmišlja. Dok je u 18. veku Imanuel Kant pisao o „Kritici čistog uma“, a vek kasnije Gistav le Bon o „Psihologiji gomila“, čini se da u 21. veku možemo pisati o „Kritici praznog uma“ i „Psihologiji zombija“.
Ovde se govori o posledicama, ali se uzroci nalaze duboko u savremenom društvu, jer ljudi ne samo da ne vode dijalog sa drugim ljudima, već ni sa samim sobom. Deo eksperata ipak ističe da je u ovakvim situacijama veća odgovornost na čitaocu, jer nije retkost da mediokriteti zadobiju medijsku pažnju.
Cilj opravdava sredstvo
Međutim, ako za trenutak zaboravimo da je za sve nedaće krivo posrnulo savremeno društvo, koje je degradiralo i uništilo sve „svete“ vrednosti, pa u tom smislu i medije, i vratimo se realizmu i čuvenoj Makijavelijevoj da „cilj opravdava sredstva“ — sve postaje jednostavno.
Ovde se može govoriti o „neodgovornosti“ u moralnom smislu, ali ako slučaj razmatramo u kategorijama interes-cilj, jasno je kao dan — reč je o spinovanju.
Ukrajinski volonter Miroslav Gaj je ne samo glumac i volonter, već i direktor dobrotvorne organizacije „Mir i ko“, profesor glume, a 2016. godine bio je jedan od učesnika prvog eksperimentalnog kursa za pripremu rezervnih oficira za učešće u antiterorističkim operacijama na Ukrajinskom nacionalnom univerzitetu odbrane.
Ako ništa drugo, jedan profesor glume dobro zna kako javno izgovorene i napisane reči mogu da utiču na javnost. Imajmo na umu da reakcije na njegovu objavu ne stižu samo od nezainteresovane publike, već i od njegovih saradnika, jer treba „uhvatiti zamajac“, a posle sve ide „samo od sebe“.
Osim toga, on je 8. decembra ove godine predvodio protest „Pokreta za otpor kapitulaciji“ ispred kancelarije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, i to dan pre sastanka „Normandijske četvorke“ u Parizu. Protest je opisan kao akcija koja predstavlja društvenu kontrolu pregovora u Parizu. Ne treba zaboraviti da je taj „ukrajinski volonter“ pred izbore 2019. godine otvoreno podržavao Porošenka. Gaj je u tom periodu govorio da Porošenko nije bezgrešan, ali da je za vreme njegove vladavine postignuto ono što od nije od sticanja ukrajinske nezavisnosti: uspostavljen je bezvizni režim sa EU, Ukrajina je napustila Zajednicu nezavisnih država, usvojeni su zakon o zaštiti ukrajinskog jezika i doktrina nacionalne bezbednosti, članstvo Ukrajine u NATO-u se našlo na dnevnom redu.
Iako je reakcija koju je proizvela objava tog „ukrajinskog volontera“ skandalozna, jer nam otkriva svu kritičku ispraznost savremenog čoveka, ona ukazuje i na tendencije u ukrajinskoj politici. Takve objave se pojavljuju baš u trenutku kada je nastavljen dijalog u „normandijskom formatu“ i stvorena prilika za buduće smirivanje situacije u Ukrajini.
