Ovo nije maligna, na primer ruska propaganda kojom se relativizuju rezultati osamnaestogodišnje američke okupacije Avganistana. Ovo je zaključak koji „Vašington post“ izvlači iz „Avganistanskih papira“, zbirke od preko 2.000 stranica dokumenata i poverljivih svedočenja funkcionera Bele kuće, Stejt departmenta i Pentagona do kojih je list došao i objavio ih ove nedelje.
18 godina obmane
Čuveni „Pentagonski papiri“ pre skoro pola veka razotkrili su tajnu istoriju i neprijatnu istinu o ratu u Vijetnamu. Dokumenti koje objavljuje „Vašington post“ to isto čine u odnosu na rat koji je Amerika pokrenula u Avganistanu posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, koji s jednakom tvrdoglavošću vode već tri američka predsednika — Džordž Buš Mlađi, Barak Obama i Donald Tramp — i kojem se još ne nazire kraj — 18 godina, 157.000 žrtva i oko 950 milijardi dolara kasnije.
Zašto najviši američki zvaničnici, kako navodi „Vašington post“, tokom 18 godina nisu izrekli istinu o ratu u Avganistanu, već iznose ružičaste prognoze, iako znaju da su one netačne, i zašto sve vreme sakrivaju neporecive dokaze da u tom ratu ne može da se pobedi?
Cena rata
Odgovor na to pitanje krije se, možda, u svedočenju generala Majkla Flina, inače prvog Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, koji je iza zatvorenih vrata, ne sluteći da će njegove reči jednom dospeti do javnosti, posvedočio:
„Postoji mašinerija iza onoga što mi radimo i koja nas primorava da učestvujemo u konfliktu zato što to generiše bogatstvo.“
Uostalom, citiran je i bivši američki diplomata Džejms Dobins:
„Mi (i) ne okupiramo siromašne zemlje da bismo ih učinili bogatim. Mi ne okupiramo autoritarne zemlje da bismo ih učinili demokratskim“.
A „zapanjujuća“ suma novca koja je do sada potrošena na rat u Avganistanu — između 934 i 978 milijardi dolara, i to bez troškova CIA — skreće pažnju „Vašington post“, nikada nije računovodstveno proverena i opravdana. Poređenja radi, ukupni godišnji BDP Srbije po podacima Svetske banke iznosi tek nešto više od 40 milijardi dolara...
Štaviše, otkrio je projekat „Cena rata“ uglednog američkog Univerziteta Braun, „rat protiv terorizma“ koji je Vašington pokrenuo posle 11. septembra do sada je koštao 6,4 biliona dolara i odneo je preko 800.000 života...
Strategija beskonačnih ratova
Ko profitira na tolikom novcu i na tolikim žrtvama? Šta su nam zapravo otkrili „Avganistanski papiri“ koje je objavio „Vašington post“? I ko sve čini „mašineriju“ o kojoj govori general Majkl Flin?
U „Novom Sputnjik poretku“ o tim su pitanjima govorili general u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i politikolog Aleksandar Pavić.
Kada je nedavno pokušao da povuče američku vojsku iz Sirije i nagovestio mogućnost povlačenja i iz Avganistana, Tramp je rekao:
„Nemojte da se zavaravate, zaista postoji vojno-industrijski kompleks. Oni vole rat. Kada sam rekao da želim da povučem naše vojnike, oni su poludeli. Imate ljude u Vašingtonu koji nikad ne žele da se povuku... Oni uvek žele rat.“
„Avganistanski papiri“ u dobroj meri potvrđuju te Trampove reči, ali istovremeno demonstriraju i da postoji inercija u američkoj strategiji beskonačnih ratova koja traje već decenijama. Zato se Trampove reči kritike i ne pretaču u praksu, uprkos tome što se iznova pokazuje da nadmoćne američke snage ne mogu da kontrolišu teritoriju zaposednute zemlje ako su suočeni sa pokretima, poput talibanskog u Avganistanu, koji su rešeni da se bore za svoje vitalne nacionalne interese.
Geopolitička korist 11. septembra
Podaci koje objavljuje „Vašington post“ pokazuju da je od 2001. do danas kroz Avganistan prošlo 775.000 američkih vojnika, uz oko 2.300 poginulih i 20.589 ranjenih. Pa ipak, navodi list, zvaničnici SAD priznaju da su njihove vojne strategije bile fatalno pogrešne.
Štaviše, dokumenti otkrivaju da američki vojni komandanti nisu uspevali da shvate ni protiv koga se bore, a kamoli zašto. Da li je Al Kaida neprijatelj, ili su to talibani? Da li je Pakistan prijatelj ili protivnik? Šta je s DAEŠ-om i zbunjujućim spektrom stranih džihadista, da i ne govorimo o gospodarima rata na platnom spisku CIA? Sudeći po dokumentima, vlasti SAD nikada nisu uspele da usaglase odgovor. Kao rezultat, na terenu, američke trupe često nisu mogle da razlikuju prijatelja od neprijatelja.
„U korenu svega je veoma apstraktna priča da je okupacija Avganistana deo globalnog rata protiv terorizma“, ističe Aleksandar Pavić.
„Sporna je, naime, već i sama početna premisa na osnovu koje je izvedena agresija na Avganistan, samo mesec dana posle 11. septembra, zato što se tamo krio Osama bin Laden, koji je bio optužen za organizaciju napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku. A treba podsetiti da je sam Bin Laden u svojim prvim javnim istupima nakon napada negirao svoje učešće u njemu, iako ga je pozdravio. Štaviše, talibani su tada nudili Vašingtonu Bin Ladenovo izručenje ako im se dostave dokazi o njegovoj umešanosti, ali je Amerika to odbila.
Kasnije je 11. septembar iskorišćen i za napad na Irak i Sadama Huseina, iako se od početka znalo da on sa tim nema baš nikakve veze... Ukratko, 11. septembar 2001. godine iskorišćen je za oblikovanje globalnih događaja u 21. veku, o čemu je posvedočio i Vesli Klark koji je otkrio da je tada formulisan američki plan napada na sedam zemalja za pet godina, u okviru njihovog velikog imperijalističkog iskoraka u cilju uspostavljanja njihove hegemonije u velikom delu sveta.“
Opijum i Maršalov plan
Zvanično, piše „Vašington post“, jedna od namera okupacionih snaga bila je i da se suzbije proizvodnja opijuma, a avganistanski farmeri sad proizvode više maka nego ikada ranije. Prošle godine je Avganistan, prema podacima Ujedinjenih nacija, bio odgovoran za 82 odsto globalne proizvodnje opijuma. Pored toga, samo u izgradnju Avganistana uložene su preko 133 milijarde dolara — više nego u Maršalovom planu za čitavu Zapadnu Evropu, kada se brojke prilagode inflaciji, a izgrađena je samo „korupcija istorijskih razmera“, napominje „Vašington post“.
„Ne verujem da su planeri operacija nekompetentni kao što bi to moglo da se učini, već će pre biti da su lagali javnost kada su govorili o svojim ciljevima. A pravi cilj okupacije Avganistana je zapravo potpuno jasan: to je centralna strateška tačka na prostoru Evroazije, i onaj ko je kontroliše ostvaruje i najveći uticaj na geopolitička kretanja u Evroaziji, a time i u čitavom svetu. A povrh toga, poznato je i da je Avganistan izuzetno bogat prirodnim bogatstvima i verujem da se u svemu tome i kriju pravi razlozi okupacije te zemlje“, uveren je Mitar Kovač.
„Geopolitičke razloge vojnih intervencija trebalo je ’prodati‘ javnosti kako bi se obezbedila njena podrška. I to je matrica koja se ponavlja, i kao što ’Pentagonski papiri‘ u tom smislu ništa nisu promenili, neće to učiniti ni ’Avganistanski papiri‘. Tim pre što je medijska situacija, u kojoj svega pet korporacija poseduje preko 90 odsto medijskog prostora u SAD i sve su usko povezane s američkim vojno-industrijskim kompleksom, danas mnogo više kontrolisana nego što je bila pre pola veka“, objašnjava Aleksandar Pavić mehanizam medijskih obmana koji je sada preko „Vašington posta“ razotkriven i u slučaju Avganistana.
Pa ipak, sve to ne znači i da je čitav svet osuđen na večito ponavljanje istog, jer ako već sama Amerika i njena javnost ne mogu da izađu iz začaranog kruga beskonačnih ratova i propratnih laži koje ih pravdaju, na povlačenje će ih naterati sami procesi koji se odvijaju u ostatku sveta i koji neumitno vode ka stvaranju multipolarnog poretka u kojem ovakva vrsta intervencija više neće biti moguća, zaključuje general Kovač.
