On kaže da je prilično nejasno na šta računaju Bugarska, Poljska, Litvanija, Estonija i Rumunija kada razmeštaju američke i NATO vojne objekte na svojoj teritoriji i dodaje da je to što se dešava u istočnoj Evropi, s tačke gledišta razmeštanja američkih udarnih kompleksa protiv Rusije, a sada i izgradnje objekta za upravljanje bojevim dejstvima, izuzetno štetno, jer postaje jasno da tenzije u ovom regionu rastu.
„Ne iznenađuje politika SAD, ona je tradicionalna jer Amerikanci uvek ratuju tuđim rukama i sa svoje strane pomažu avijacijom.“
Ruski eksperti smatraju da je postavljanje NATO koordinacionog centra na Crnom moru očigledan pokušaj Amerikanaca da posredstvom Severnoatlantske alijanse duplira infrastrukturu i raketne sisteme u ovom regionu zbog složenih odnosa sa Turskom. S obzirom da ne mogu da kontrolišu crnomorski region samostalno zbog složene geopolitičke situacije, prisustvo NATO-a u Varni je veoma važno jer je to blizu južnih delova Rusije i Ukrajine, koja uvek može biti iskorišćena za provokacije.
Koordinacioni NATO centar u Varni — nova vojna baze
Vojni ekspert Ivan Konovalov smatra da su svi ovi postupci logični ako se ima u vidu opšta regionalna politika NATO-a u crnomorskom regionu.
„NATO veoma blisko sarađuje sa Gruzijom i ona je odskočna daska za Severnoatlantsku alijansu u regionu Velikog Kavkaza. Na suprotnoj strani od Crnog mora se nalazi Rumunija, čije su vazduhoplovne baze, izgrađene još za vreme socijalističkog perioda, ustupljene na korišćenje SAD. Amerikanci su uložili veliki novac, razradili infrastrukturu i stvorili ozbiljno čvorište sa kojeg je moguće razmeštati trupe, opremu, municiju i sve ostalo. Zatim u Očakovu, u Ukrajini, izgrađen je američki centar, odnosno praktično vojna baza“, objašnjava Konovalov.
Eksperti su saglasni da je ovde reč o promovisanju američkih interesa kroz NATO strukture u svim državama crnomorskog regiona, ali i pokušaju balansiranja zbog mogućih nepredvidivih postupaka Ankare. Iako je Turska članica NATO-a, njena nezavisna politika u okviru te organizacije ugrožava interese SAD. To je direktno povezano sa Konvencijom Montre iz 1963. godine, kojom je Turskoj data kontrola nad prolazima kroz moreuze Bosfor i Dardaneli, čime se, između ostalog, uređuje tranzit mornaričkih ratnih brodova, ali i garantuje prolazak civilnih brodova u mirno vreme. Zbog te konvencije i komplikovanih odnosa sa Turskom, mogućnost prolaska velikog broja američkih ratnih brodova je isključena. Iz tih razloga, Amerikanci traže načine ili da unište tu konvenciju i „sistem kontrole“ ili da je na neki način zaobiđu.
Konovalov naglašava da je crnomorski region od velikog značaja za SAD i da one na svaki način pokušavaju da tu obezbede svoje prisustvo. On podseća da su, na primer, Amerikanci u Očakovu, u Ukrajini, izgradili centar koji se prvenstveno bavi vojno-pomorskom tehnikom na osnovu bilateralnog sporazuma. Taj centar je izgrađen pre dve-tri godine, upravo kao američki centar, jer Ukrajina iz objektivnih razloga ne može biti članica NATO-a, ali zato može da sarađuje sa Amerikancima i Pentagonom.
Razmeštanjem američkih kompleksa bezbednost Evrope je uništena
Aleksandar Žilin ističe da će Rusija biti prinuđena da sve ove objekte u Bugarskoj, Rumuniji i drugim zemljama uključi u legitimne vojne ciljeve, jer su SAD i NATO već stavili Rusiju u nezavidan položaj.
„Polemika se vodi oko toga da takvi postupci protiv Rusije povećavaju bezbednost Istočne Evrope. Ja bih rekao da je bezbednost u Evropi uništena onog momenta kada su Amerikanci u Rumuniji razmestili svoje komplekse. Amerikanci su postigli da pod okriljem i uz podršku drugih naroda razmeste svoje oružje protiv Rusije. Oni se na dalekom ostrvu osećaju bezbedno, a ovde ako dođe do sukoba, sav teret rata snosiće Poljska, Litvanija, Estonija i druge zemlje“, ističe Žilin.
Prema njegovom mišljenju, takvo ponašanje političkih elita u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj moguće je oceniti jedino kao izdaju naroda.