Prema rečima političkog analitičara i urednika „Nove srpske političke misli“ Đorđa Vukadinovića, aktuelna medijska scena u Srbiji poprilično je jednodimenzionalna — sem nekolicine medija gotovo da ne postoji nikakva alternativa po pitanju medijskog sadržaja.
Medijska scena: SAD uvek imaju varijantu „za svaki slučaj“
Upravo stoga Vukadinovića i ne čudi što je objavljena inicijativa o stvaranju jednog takvog investicionog fonda, budući da ona u potpunosti odgovara načinu na koji SAD, ali i druge zemlje Zapada, vode politiku u regionima u kojima imaju interes.
„Ti mediji bi postali kritički prema vlastima, ali ne i kritički prema evroatlantskim integracijama. Obratite pažnju na koji način to rade Amerikanci — kad imaju prijateljsku vladu i blagonaklonjenu politiku u nekoj zemlji, oni ujedno rade i na političkoj alternativi kako bi i ona postala njihova, baš za slučaj da nešto pođe po zlu i istroši se poverenje koje narod ima prema aktuelnim vlastima“, ističe on.
Inače, Ju-Es-Ejd navodi i da bi glavni korisnici ovih sredstava bili mediji koji svojoj auditoriji nude „objektivnu informaciju“, imaju pozamašan broj pratilaca ili makar potencijal rasta, a neophodna su im sredstva kako bi preživela.
Ostali programi za medije u Srbiji
Ideja o formiranju fonda nije prva takva inicijativa koju Vašington realizuje u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je još 2017. godine pokrenut četvorogodišnji program po pitanju jačanja srpskih medija sa ciljem da se oni prilagode standardima Evropske unije. U tu svrhu Vašington je izdvojio 6,5 miliona dolara.
Pored toga, u Srbiji je aktivna i Nacionalna zadužbina za podršku demokratije (NED) koja je, prema izveštaju za 2018. godinu, u Srbiji već podelila 650.000 dolara različitim nevladinim organizacijama sa ciljem, između ostalog, zalaganja za slobodu informacija i nezavisnost medija, ali i unapređenja demokratskih političkih procesa i institucija.
A gde je u tome svemu Rusija?
Međutim, Đorđe Vukadinović se zapitao i gde je u celom ovom procesu Rusija, s obzirom da se u proteklih 10 godina često spominjala ideja da bi Moskva mogla da za relativno mala sredstva stvori jednu mrežu lokalnih i regionalnih medija.
Kako navodi, ideja nije bila da ti mediji propagiraju političke ili pak geopolitičke opcije Moskve, već da bude kritična prema vladajućem evroatlantskom kursu koji dominira kako u srpskim medijima, tako i u srpskoj politici.
„Jedno je pitanje šta čini Amerika, ali drugo je zašto Moskva u granicama svojih mogućnosti nije učinila nešto više kako bi toj propagandi parirala. Verovatno se računa na inerciju tog faktora prijateljstva i emocije, koji i jeste važan, ali nedovoljan da se na njega oslanjate kada je reč o sprovođenju važnih političkih i geopolitičkih strategija“, zaključuje Vukadinović.
