Direktiva Komunističke partije ima za cilj da ojača domaći lanac snabdevanja tehnologijom.
Direktiva je prvo javno poznato uputstvo dato kineskim kupcima da pređu na domaće proizvođače tehnologije i predstavlja odgovor na odluku Trampove administracije za suzbijanje upotrebe kineske tehnologije u SAD i državama koje su njeni saveznici, piše „Fajnenšel tajms“.
Zabrinuće američke proizvođače
Taj korak je deo šire kampanje za povećanje oslanjanja Kine na domaće tehnologije i verovatno će podstaći zabrinutosti zbog „razdvajanja“, pri čemu će se prekinuti lanci snabdevanja između SAD i Kine.
Ranije ove godine Vašington je zabranio američkim kompanijama da posluju sa kineskim proizvođačem opreme za telekomunikacije „Huavejom“ i počeo da traži načine kako da se pomogne njihovim evropskim rivalima.
Nedavno su SAD predložile da se prodaja tehnologije „inostranih rivala“ proverava zbog nacionalne bezbednosti i počele da vrše pritisak na evropske saveznike da zamrznu „Huavejove“ 5G infrastrukturne projekte.
Zamena oko 30 miliona hardvera
Analitičari iz kompanije „Čajna sekjuritis“ procenjuju da će 20 do 30 miliona komada hardvera morati biti zamenjeno kao rezultat kineske direktive, a velika zamena će početi sledeće godine. Dodali su da će se zamene odvijati tempom od 30 procenata u 2020. godini, 50 odsto u 2021. godini i 20 odsto u 2022. godini, po čemu je ova politika dobila nadimak „3-5-2“.
Analitičari dodaju da je naredba stigla iz Centralne kancelarije Komunističke partije Kine početkom ove godine.
Iako su dokumenti Centralne kancelarije poverljivi, zaposleni iz dve kompanije za sajber-bezbednost rekli su „Fajnenšel tajmsu“ da su njihovi klijenti koji rade za vladu potvrdili njihovu verodostojnost . Zaposleni su tražili da ostanu anonimni, jer su informacije politički osetljive.
Politika „3-5-2“ deo je pokušaja da kineske vladine agencije i operateri kritične infrastrukture koriste „sigurnu i kontrolisanu“ tehnologiju, kao što je definisano u Zakonu o kibernetičkoj bezbednosti u zemlji donesenom 2017. godine.
Ali za razliku od prethodnih napora za samodovoljnost tehnologije, nedavne američke sankcije dodale su ubrzanje projektu, kaže Pol Triolo iz konsultantske grupe „Evroazija“.
Kako bi SAD trebalo da se nose sa Kinom
„Kineski program 3-5-2 je samo vrh ledenog brega“, dodao je Triolo.
„Cilj je jasan: doći do prostora koji je uglavnom oslobođen pretnji sa kojima se ZTE, ’Huavej‘, ’Megvi‘ i ’Sugon‘ sada suočavaju“, dodao je on, imenujući neke od kineskih kompanija koje su u protekle dve godine bile blokirane za kupovinu od američkih dobavljača.
Analitičari iz „Džefrisa“ procenjuju da američke tehnološke kompanije ostvaruju čak 150 milijardi dolara prihoda od Kine, ali i da dobar deo toga dolazi od kupaca iz privatnog sektora.
Tempo zamene je ambiciozan. Vladine službe već imaju tendenciju da koriste „Lenovo“ desktop računare, nakon što je kompanija preuzela odeljenje za personalne kompjutere američkog giganta „Aj-Bi-Em“.
Međutim, analitičari kažu da će biti teško zameniti softver domaćim alternativama, jer većina proizvođača softvera razvija proizvode za popularne operativne sisteme proizvedene u SAD, kao što su „Majkrosoft vindous“ i „Mekov“ operativni sistem.
Iako je „Majkrosoft“ proizveo „kinesku verziju“ „Vindousa 10“ tokom 2017. godine sa svojim kineskim partnerima, kineske kompanije za sajber-bezbednost kažu da vladine organizacije sada moraju da pređu u potpunosti na kineske operativne sisteme.
Kineski domaći operativni sistemi, kao što je „Kilin“ OS, imaju mnogo manji ekosistem programera koji proizvode kompatibilan softver.
Definisanje „napravljenog u zemlji“ je takođe izazovno. Iako je „Lenovo“ kineska kompanija koja ima mnoge dobavljače u Kini, čipove računarskih procesora proizvodi „Intel“, a hard-diskove „Samsung“.
Uticaj politike „3-5-2“ mogao bi biti značajan jer vlada može da kontroliše nabavke za svoje agencije, kaže drugi analitičar za sajber-bezbednost.
Kada je reč o privatnim kompanijama, „iako vidimo šta su vladine naredbe, one neće želeti da ih tako brzo zamene, jer su to veoma velike investicije“, dodao je analitičar.
