„Nadamo se da će se zvanični Pariz, koji sa zadovoljstvom kritikuje situaciju sa ljudskim pravima u drugim zemljama, konačno setiti primarne dužnosti vlade da garantuje poštovanje prava i slobode sopstvenih građana“, navodi se u saopštenju.
Kako su istakli, među demonstrantima sve značajniju ulogu igraju pristalice radikalnih grupa, čije su akcije „provokativne i huliganske“.
„U pokušaju da uguše nerede, francuske vlasti su isprobale na stanovništvu sve vrste represivnih metoda uticaja — od suzavca, šok-granata i vodenih topova, do masovnih hapšenja“, navodi se.
Iz ruskog Ministarstva su napomenuli da u policijskim akcijama nisu stradali samo demonstranti, nego i novinari koji su izveštavali sa događaja, uključujući i ruske.
Takođe se navodi da su kritike na račun postupaka francuskih organa reda upućene i sa tribina UN i Saveta Evrope.
„Nažalost, Pariz nije obratio pažnju na te komentare. U odgovorima profilnih francuskih odeljenja videla se samo nervoza zbog potrebe da se zemlja sa ’ukorenjenom tradicijom poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda‘ pravda“, istakli su.
Pripadnici „Žutih prsluka“ su u novembru obeležili prvu godišnjicu početka protesta i nastanka ovog pokreta.
Protesti „Žutih prsluka“ počeli su pre godinu dana zbog povećanja cena benzina, ali od tada njihov broj opada, a lista zahteva koje su postavili sada uključuje ne samo društveno-ekonomske, već i političke žalbe protiv vlasti.
