Država koju ne priznaje ogromna većina čovečanstva, stecište terorističkih ćelija i narko-baza, rešila je, kao u nekom postmodernom literarnom zapletu, da udari na najveću svetsku književnu nagradu. Jer, njoj ta misija — pljuvanje Handkea — danas i pripada. Kome drugo ako ne njoj.
I kad predstavnik Prištine, te književne Meke, ne dođe na ceremoniju dodele nagrada u utorak u Stokholmu, u Švedskoj akademiji, neće tu rupu koja zjapi u publici osetiti samo Peter Handke, koji se, verujemo, već žestoko nasekirao.
Priština ruši Nobela
Taj protestni gest nosilaca vrhovnog kriterijuma književne umetnosti, ali i društveno-političkih normi, osporiće i ranije Nobelovce i poljuljaće im veličinu: od Markesa do Solženjicina, od Nerude do Dilana, od Pintera do Pamuka, od Herte Miler do Svjetlane Aleksijevič. Da ne pominjemo onog Srbina Andrića.
Da je Handke znao da takozvana ambasadorka izmišljene države Kosovo u Švedskoj, Škendije Geci Šerifi, neće doći na dodelu Nobelove nagrade njemu, verovatno bi se već javno i pokajnički odrekao svojih političkih stavova, uverenja, napisanih i izgovorenih reči, višedecenijske podrške Srbiji i Srbima na Kosovu i Metohiji.
Ali, sad je kasno. Dockan je za popravku i korigovanje zabluda. Teško je za samo jedan dan pretrčati na stranu zapadne matrice, „nepoljuljane istine“, i podržati slobodnu i novu državu Kosovo, a protiv zlih balkanskih koljača iz Srbije. Vreme curi...
Možda je i najbolje za Handkea da odustane od Nobelove nagrade, kad je već vršilac dužnosti „ministra inostranih poslova Kosova“ Bedžet Pacoli (verovatno pročitavši najpre sva Handkeova dela) rešio da njegova „država“ bojkotuje ceremoniju. Teško je i zamisliti da bilo šta drugo osim toga i može da učini.
Džaba mu svi romani
Jer, džaba mu nagrada, džaba mu titula najboljeg svetskog savremenog pisca, džaba mu romani i drame, džaba mu filmska remek-dela koja je potpisao. Sve mu džaba kad nije aplaudirao bombardovanju i razaranju Srbije, sve mu džaba kad nije jasno podržao OVK teroriste i njihovu slavnu borbu.
Ima samo jedan mali detalj koji ometa odlučnu Pacolijevu akciju da u novoj oslobodilačkoj borbi ubije i samog Nobela. Ima jedna činjenica koja bi mogla da nagovori Handkea da ipak primi nagradu:
Srbi na Kosovu, iza bodljikavih žica, u savremenim logorima, pod zaštitom neba i svetinja, jedva čekaju da Handke u utorak dobije Nobelovu nagradu. A samo su oni predstavnici Kosova koje je zauvek deo Srbije. Samo se oni pitaju, iako ih niko ne pita ništa.
Srbi sa Kosova neće imati stolicu u Švedskoj akademiji, ali će oni svim srcem biti tamo. I ovogodišnji Nobel, kojeg će dobiti Peter Handke, sigurni smo, biće posvećen i njima.
A prazna stolica koja pripada Kosovu, čak i da je popunjena, suštinski bi bila — prazna. Ko to ne razume, nije čitao Handkea.
