U četvrtak je televizijski kanal „Raša Tudej“ objavio da je nevladin privatni operater i lider na bolivijskom tržištu „Kotas“, doneo odluku o prekidu emitovanja ovog kanala na španskom jeziku u Boliviji, bez ikakvog objašnjenja.
Timur Šafir, član izvršnog odbora Međunarodne federacije novinara, u izjavi za Sputnjik objašnjava da je u Boliviji odmah nakon izbijanja nemira počeo pritisak na ruske medije zbog alternativne tačke gledišta, koja je i osnovni uzrok „lova na ruske medijske veštice“. On smatra da je glavno pitanje zašto alternativna tačka gledišta izaziva tako jaku emotivnu reakciju onih koji kontrolišu medijski prostor u inostranstvu.
Mediji koji misle drugačje
„Pritisak na ruske medije, prvenstveno na ’Raša Tudej‘ i Sputnjik, koji izveštavaju u inostranstvu, dešava se zbog toga što oni informišu inostrani auditorijum, nudeći alternativno gledište na događaje u Rusiji, inostranstvu i raznim regionima. Ova alternativna tačka gledišta se razlikuje od mejnstrima koji nude Si-En-En, ’Dojčevele‘ i Bi-Bi-Si. Ovde nije reč o tome ko je u pravu, već o alternativama“, rekao Šafir.
Prema mišljenju ruskih eksperata, u uslovima političke nestabilnosti se na ovaj način bolivijskim građanima uskraćuje pristup alternativnim gledištima o događajima koji se odvijaju unutar njihove zemlje, kao i o mogućim rešenjima. Osim toga, ovo je direktno ugrožavanje medijskih sloboda, odnosno slobode primanja i širenja informacija, koja je garantovana ne samo Ustavom Bolivije, već i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
Ruski stručnjaci ističu da ako ne postoje alternative u medijskom svetu, onda je reč o nametanju jedne perspektive ljudima koji nemaju mogućnost izbora, a samim tim ni slobodu mišljenja i odlučivanja.
„Koriste se svi mehanizmi kako bi se ruski mediji odstranili iz medijske sfere, samo zato što prenose inostranom, engleskom, američkom, evropskom i latinoameričkom auditorijumu poruku da postoje problemi i situacije koje treba razmotriti iz različitih uglova i perspektiva, a ne jednostrano. To je već dovoljan osnov za optužbe da su novinari ruskih medija u inostranstvu strani agenti, što, na primer, rade SAD, na osnovu ’Zakona o registraciji stranih agenata‘. Britanija je, na primer, pokušala da ove medije liši licence, u Estoniji su želeli da zatvore kancelarije ruskih medija, a u Litvaniji da uhapse glavnog urednika. Bolivija je samo još jedan slučaj u nizu“, rekao je Šafir.
Sprečavanje novinara da rade
Poslednjih godina se vrši sistemski pritisak od strane Zapada na ruske medije tako što se ukida emitovanje ruskih televizijskih kanala, zabranjuju se veb-portali i stvaraju se prepreke koje ne dozvoljavaju novinarima da se bave svojim profesionalnim aktivnostima.
Eksperti kao primere sistemskog pritiska navode događaje u Estoniji, Litvaniji i Ukrajini, ali i korake preduzete od strane evropskih institucija. Prema njihovim navodima, u Estoniji se Vladinim zvaničnicima savetuje da ne daju komentare za „pogrešne medije“, među kojima je i Sputnjik Estonija, a oni koji ne poštuju ove preporuke su izloženi oštrim kritikama i javnom cenzurisanju, što se desilo i estonskoj ministarki nauke i obrazovanja Majlisi Reps. Osim toga, vlasti Talina uskraćuju novinarima pristup informacijama, komentare i akreditacije za događaje. Sa istim problemom suočava se i Sputnjik u Litvaniji, gde zvaničnici takođe odbijaju kontakt sa novinarima, a tajne službe vrše konstantan pritisak i pozivaju novinare na informativne razgovore. U Ukrajini je blokirano oko 86 ruskih televizijskih kanala i 181 internet stranica, a ruski novinar Višinski je bio optužen od strane Kijeva za subverzivne aktivnosti i proveo je u pritvoru više od godinu dana.
U januaru prošle godine evropski parlamentarci su tražili od izvršnih tela EU da u predlog budžeta uključe i sredstva za finansiranje borbe protiv ruskih medija, a glavni razlog je navodni pokušaj Rusije da oslabi EU i diskredituje međunarodne organizacije.
Podsećamo da je 2016. godine Evropski parlament doneo rezoluciju „Strateške komunikacije EU kao suprotstavljanje propagandi trećih strana“, kojom su agencija Sputnjik, televizijski kanal „Raša tudej“, fond „Ruski mir“ i federalna agencija pri Ministarstvu spoljnih poslova „Rosatrudničestvo“ kvalifikovani kao pretnja EU.
