Prema rečima ruskih eksperata, Ankaru uopšte ne zanimaju Poljska i baltičke zemlje. One su samo povod za traženje ustupaka i vršenje pritisaka na NATO i njegove zemlje-članice da kurdske Narodne zaštitne jedinice svrstaju u red terorističkih organizacija.
Sergej Jermakov iz Centra za studije odbrane smatra da treba sačekati samit NATO-a i videti kakav će biti konačan plan za odbranu severnog dela istočnog krila NATO-a, jer će tek tada biti jasno na šta je Turska zaista pristala.
Cenkanje zbog suparništva među saveznicima
„Turska se bavi političkim cenkanjem u uslovima kada u NATO-u postoji suparništvo među saveznicima, što se naročito vidi u trouglu Brisel-Ankara-Vašington. Ovakva reakcija Ankare može biti protumačena kao povratna reakcija zbog izostanka podrške oko rešenja kurdskog pitanja, ali i odbijanja NATO-a da pruži dodatne bezbednosne garancije Turskoj nad njenim vazdušnim prostorom. Osim toga ta situacija govori o unutrašnjoj krizi u NATO-u koja više ne može da se skrije. NATO će verovatno predložiti neku mekšu varijantu ovakvog plana na samitu, ali će to malo uticati na trenutnu situaciju“, rekao je Jermakov.
Neki eksperti smatraju da je takav potez Ankare jasan signal da Turska vodi samostalnu i nezavisnu politiku i da ne želi da učestvuje u antiruskoj kampanji NATO-a, naročito u trenutku kada sa Rusijom gradi jedan od najvažnijih gasovoda.
Nepouzdan saveznik
S druge strane, Oleg Glazunov, vojni politikolog sa Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, smatra da je Turska nepouzdan saveznik i da je primorana da razvija dobre odnose sa Rusijom zbog stalnih napada sa američke strane. On dodaje da takvom odlukom Turska pokazuje trenutno neslaganje sa američkom politikom, a naročito sa instrukcijama koje dolaze iz Vašingtona o tome kako Ankara treba da se ponaša.
„Zahvaljujući nepromišljenoj politici, američki predsednik Donald Trampa je uspeo da pokvari prijateljske odnose sa svim saveznicima na Bliskom istoku, a u tom smislu i sa Turskom, koja je uvek bila veran saveznik SAD. Turska ubuduće verovatno neće potpisivati nikakve sporazume sa SAD, dok se njihova politika prema Turskoj, odnosno njenom predsedniku Erdoganu ne promeni“, ističe Glazunov.
Ekspert dodaje da su dobri odnosi između Moskve i Ankare privremenog karaktera i da će oni potrajati dok se ne promeni politika SAD prema Turskoj. Prema njegovim rečima, čim do toga dođe, Ankara će ponovo postati verni američki saveznik, jer od SAD može dobiti mnogo više finansijskih sredstava i tehnologije.
Ruski eksperti ističu da postoje i praktični razlozi zbog kojih ne samo Turska, već i neke druge zemlje-članice NATO-a ne žele da troše svoja sredstva na odbranu protiv izmišljenih pretnji, što će nažalost malo uticati na politiku NATO-a, koji ulaže velike napore ne bi li se približio granicama Rusije.
Lideri zemalja-članica Severnoatlantske alijanse sastaće u decembru na samitu u Londonu.
