U Hrvatskoj je u toku kampanja za predsedničke izbore, koji će biti održani 22. decembra, a ankete pokazuju da se vodi tesna trka između aktuelne predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i kandidata SDP-a Zorana Milanovića. Razlika među njima je bukvalno nešto iznad dva odsto, pa bi jezičak na vagi mogli da budu glasovi dijaspore, a naročito Hrvata u BiH.
Glas iz Bosne
Grabar-Kitarović upravo zato šalje snažne poruke sunarodnicima širom regiona i sveta, a planira i posetu Hrvatima u BiH.
S obzirom da izabrani hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić nije po volji Zagreba, pitanje je koliko su bosanski Hrvati zainteresovani za izbore u Hrvatskoj. Sa druge strane, da li je njihov glas uopšte vredan u Hrvatskoj, kad već nije bio u BiH?
Bivši hrvatski član Predsedništva BiH Ivo Miro Jović za Sputnjik kaže da bosanski Hrvati podržavaju Kolindu Grabar-Kitarović, jer ih se ona jedina setila. Jović tvrdi da će bosanski Hrvati zdušno svoj glas dati Kitarovićevoj.
Prema popisu stanovništa iz 2013. godine, u BiH živi 544.780 Hrvata, što je 15,43 odsto stanovništva u BiH. Jović kaže da to nije malo glasova, posebno ako se uzme u obzir da se nadaju da će im Kitarovićeva, ako pobedi, pomoći.
„Mi u BiH nemamo nikoga iz redova Hrvata da nije u dobrim odnosima sa zvaničnicima Republike Hrvatske, ako je iz reda Hrvata i legalno izabran od našeg naroda. Sasvim je nešto drugo što muslimani biraju nekoga i zovu ih Hrvatima, na primer Željka Komšića. Mi njega ne priznajemo za predstavnika Hrvata i imamo svog predstavnika, a to je Dragan Čović“, navodi Jović.
On ističe da su Hrvati u BiH veoma zainteresovani za predstojeće izbore u Hrvatskoj, a da će aktuelna predsednica imati ogromnu podršku hrvatske zajednice u BiH.
Hrvatska preko EU može da pomogne
Po njegovim rečima, malo se govori, a još manje razmišlja o tome da su Hrvati u BiH, koji imaju i državljanstvo Hrvatske, istovremeno i građani Evropske unije, što, po njegovoj logici, može samo da im donese dobrobit, jer Hrvatska od 1. januara preuzima predsedavanje EU.
„To će svakako dodatno motivisati Hrvate u BiH da izađu na ove izbore. Gospođa Kitarović je dobro pozicionirana u svetskoj diplomatiji, jer je imala poziciju i u NATO, a pokazala je i želju i volju da pomogne Hrvatima u BiH. Dakle, cilj nam je da se izborimo za jednak položaj Hrvata, kao što ga imaju Srbi i Muslimani“, kaže Jović.
On dodaje da, pored ove činjenice, Hrvatima i izmena izbornog zakona u BiH može pomoći da se više nikad ne nađu u situaciji da imaju predstavnika koga ne podržava sopstveni narod.
„Komšić je izabran sa 95 odsto muslimanskih glasova i mi ga i ne priznajemo niti imamo sa njim kontakte, kao ni Republika Hrvatska. Sada smo u fazi promena izbornog zakona i svako ko dobro misli BiH će pomoći da svaki narod može sam da izabere legalne predstavnike. To do sada nije bio slučaj u BiH“, navodi on.
Hrvatski Bosanci mogu da pomognu
Jović je uveren da će Hrvatima u BiH pomoći i predstavnici Hrvatske u evropskim institucijama.
„Verujem da nam preko pritiska EU mogu pomoći da izguramo taj zakon“, mišljenja je naš sagovornik.
Miodrag Linta, predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, podseća da svi Hrvati imaju pravo na državljanstvo Hrvatske, pa samim tim i da svoj glas iskoriste na predstojećim predsedničkim izborima u Hrvatskoj, a među njima su i Hrvati iz BiH.
„Tako će svi Hrvati koji su van Hrvatske uticati na izbor predsednika Hrvatske. Kandidata ima više, ali kako važi glas onog građanina koji živi u Zagrebu ili Splitu, Sisku, tako važi i glas Hrvata iz Mostara, Livna… Tako će učestvovati i na izborima i svojim glasom dati doprinos da jedan od kandidata pobedi“, objašnjava Linta.
Sagovornik Sputnjika kaže da treba razlikovati nedavno održane izbore u BiH za članove Predsedništva, gde svi građani, bez obzira na nacionalnost, imaju pravo glasa, i mogu da glasaju za koga hoće, dok u Hrvatskoj na izborima mogu da glasaju, što se tiče Bosne, samo Hrvati. U tom kontekstu, Linta ocenjuje da se ova dva slučaja ne mogu porediti.
Kolinda u dijaspori skuplja glasove
Retorika koju Kitarevićeva koristi na svojim izbornim skupovima je, blago rečeno, „majčinska“, pa tako Hrvate van Hrvatske podseća da su ih po belom svetu rasuli „ratovi, nedaće i život, ali gde god se nalazili — delimo vrednosti porodice, rada i vernosti Domovini iz koje smo potekli i u koju se želimo vratiti“.
Predsednica Hrvatske je podsetila svoje sunarodnike da je ona u prvom mandatu obnovila do tada pokidane veze sa hrvatskim iseljeništvom, a da će u drugom nastaviti da radi na jedinstvu domovinske i iseljene Hrvatske. Hrvatska predsednica je tokom posete istakla da je „iseljena Hrvatska“ snaga države Hrvatske, i da sve manje treba govoriti o „Hrvatima u Hrvatskoj“, „Hrvatima u Nemačkoj“ i „Hrvatima u Bosni i Hercegovini'', a sve više o — Hrvatima.
Podsetimo i da je Kolinda Graba Kitarović tokom nedavnog boravka u Štugartu, gde je prisustvovala svečanom obeležavanju 30. godišnjice osnivanja prvog ogranka HDZ u Nemačkoj, poručila da Hrvati van Hrvatske nisu „dijaspora“.