Naš mobilni stalno ima našu lokaciju
Sve počinje kada aplikacija od nas zatraži dozvolu da pristupa našoj lokaciji. Osim aplikacija kao što su „Gugl mape“, postoje i druge koje isto traže. Pored svih „Guglovih“, dozvolu za pristup lokaciji traže i aplikacije kao što su Beleške, Kamera ili Foto-galerija. Zašto moramo reći „Fejsbuku“, „Tviteru“ ili „Instagramu“ gde smo?
Kako da se rešite ove vrste nadzora? Imajte na umu da možete odbiti da date ove dozvole ili, na primer, zabraniti „Guglu“ da pristupa mikrofonu ako vam ne treba govorni pretraživač, savetuje Ljaneza.
Činjenica da su podaci koje uzimaju anonimni ne znači da je naša privatnost zaštićena. Dakle, istraživanje objavljeno u „Nejčeru“ pokazuje da se od 15 anonimnih podataka osoba može identifikovati sa 99,98 odsto pouzdanosti.
Podaci koje dajemo besplatno koriste se za zaradu
Dve kompanije koje prikupljaju najviše podataka od svojih korisnika su „Gugl“ i „Fejsbuk“. Svoj prihod ostvaruju prevashodno od reklamiranja i potrebno je da ga orijentišu na kupca što preciznije. Za to obično mogu poslužiti lični podaci koje čuvamo u ovim servisima. Tako u odeljku „Moja aktivnost“ na „Guglu“ možemo videti spisak video-snimaka sa Jutjuba koje smo gledali i sva mesta na kojima smo bili ako smo im dozvolili da nas prate.
Treba imati na umu da „Fejsbuk“, na primer, pored našeg imena, starosti i radnog mesta, takođe ima sve podatke sa „Vocapa“ i „Instagrama“, jer ima vlasništvo obe ove platforme. Glasovni asistenti „Gugla“, „Amazona“ i „Epla“ uvek su na aktivnom slušanju, a ne samo kada ih aktiviramo. Fitnes narukvice poput „Fitbita“ takođe prikupljaju informacije. Na „Ajfonu“ je i kao podrazumevana instalirana zdravstvena aplikacija koja beleži mnogo sličnih podataka, upozorava advokat.
Da li je moguće izbrisati te podatke?
Ako ste Evropljanin, Opšta uredba o zaštiti podataka EU daje vam prava pristupa, ispravljanja, brisanja, protivljenja, prenosivosti, i ograničenja obrade vaših privatnih podataka.
Platforme poput „Gugla“ i „Fejsbuka“ mogu da koriste, sortiraju i brišu podatke sa sopstvenih veb-stranica i aplikacija. Međutim, u svojoj knjizi Ljaneza kaže da su kompanije dužne da izbrišu lične podatke ako mi to tražimo, ali ne govori šta je sa podacima o stvarima koje nam se sviđaju ili bi nas mogle zanimati.
Pored toga, poznati kolačići prikupljaju podatke anonimno, ali oni su povezani sa našim pretraživačem ili Gugl profilom. Oni su krivi za to što nalećemo na uporne reklame proizvoda o kojima smo konsultovali druge platforme.
Zaključno, Ljaneza nas pita da li vredi žrtvovati svoje osnovno pravo na anonimnost i privatnost zbog benefita koje dobijamo prihvatanjem svih uslova korišćenja.
