Prelazna vlada je Moralesa čak optužila za pobunu i terorizam, jer navodno koordinira uličnim protestima, a ukoliko se vrati u zemlju, očekuje ga zatvor.
Dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Latinske Amerike Borislav Lalić na dilemu koju postavljaju čak i zapadni mediji — da li je ovo puč ili povratak u demokratiju, odgovara da se u Boliviji dogodila jedna vrsta indirektnog državnog udara koji je izvela vojska.
„Razlika između klasičnog vojnog udara na koji je Latinska Amerika naviknuta i dešavanja u Boliviji, samo je u tome što vojska koja je naterala Moralesa da ode iz zemlje nije direktno preuzela vlast. Međutim, bez brutalnog pritiska vojske Morales ne bi mogao da padne“, ocenjuje Lalić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
On napominje da je ipak i sam Morales dao određenih povoda da se dovede u pitanje njegov opstanak na vlasti — previše je dugo na vlasti, a na referendumu 2016. nije prošao njegov predlog da predsednik može neograničeno puta da se kandiduje.
Međutim, Morales je predstavnik većinskog domorodačkog stanovništva kome je, kako podseća Lalić, dao nadu da će promeniti njihov život i u dobroj meri ga je promenio, jer je ekstremno siromaštvo prepolovljeno, a zemlja je imala jednu od vodećih stopa rasta u Latinskoj Americi.
Litijum kao geopolitički faktor
Profesor univerziteta u Meksiku Dejan Mihailović objašnjava da je Bolivija duboko podeljeno društvo i na etničkoj i na klasnoj osnovi.
A reč je, kako kaže, o zemlji površine od oko milion kvadratnih kilometara, što je više od površine Francuske i Nemačke zajedno, pritom bogate prirodnim gasom, litijumom i ostalim strateškim mineralima, pa je prisutan i taj geopolitički, strateški faktor.
„Ukoliko dođe do građanskog rata, a to znači suprotstavljanje starosedelačkog stanovništva, koje čini preko 30 naroda, i istoka zemlje koji je poznat po tome da je u rukama agrobiznisa, postoji velika opasnost od dezintegracije zemlje“, upozorava Mihailović.
Prema njegovom mišljenju, u Boliviji se dogodio „klasični civilno-vojni državni udar“, bez direktne vojne operacije koja je kroz istoriju podrazumevala i ubistvo predsednika i zauzimanje institucija.
Mihailović odbacuje ocene nekih zapadnih medija da su previranja u Boliviji posledica nepromišljenih poteza jednog u nizu tiranina koji ne odlaze sa vlasti, a istovremeno nije po volji lokalne elite, Vašingtona i međunarodnog sistema diktature finansijskog kapitala.
„Živimo u epohi kognitivnog kapitalizma, gde osnovni motor akumulacije nije ni trgovina ni materijalna proizvodnja, nego proizvodnja informacija. Treća stvar je da je bolivijski slučaj predočio svetskom javnom mnjenju da je liberalni model predstavničke demokratije sve manje u stanju da rešava nagomilane probleme i protivrečnosti savremenog kapitalizma“, kaže Mihailović.
On bolivijski slučaj sagledava u dve ravni: ideološkoj, kao borbu između levice i desnice u Latinskoj Americi, ali i u ravni dubokih podela na južnoameričkom kontinetu između proamerički orijentisanih režima i onih drugih „buntovničkog karaktera“ kao što su Kuba, Nikaragva, do juče Bolivija, Venecuela, a kako predviđa, najverovatnije će to ponovo biti Argentina i eventualno za koju godinu Brazil, gde smatra da su male šanse za reizbor aktuelnog predsednika Žaira Bolsonara.
U toku građanski rat niskog intenziteta
Prema rečima univerzitetskog profesora Dušana Vasića, bivšeg ambasadora Srbije i u Meksiku, u Boliviji je u toku građanski rat niskog intenziteta, pa nije čudo što je i ruski predsednik Vladimir Putin nedavno na samitu BRIKS-a upozorio na takvu mogućnost.
Morales je, kaže, bio prst u oku Americi, ne samo zato što je indigeni predsednik, već i kao levičar.
Za njegove vladavine zemlja je imala zlatno doba u razvoju, a uprkos teškoćama i danas dobro stoji, ali kako konstatuje Vasić, on nije pripremio teren za svoj odlazak.
Na pitanje da li je bilo spoljnog mešanja u događaje u Boliviji, profesor Dejan Mihailović kaže da nema materijalnih dokaza za to, ali da je indikativno da su šef policije i general koji je poslao preporuku Moralesu da podnese ostavku bili vojni atašei u SAD.
Borislav Lalić podseća da je „glavna stvar ipak koliko su SAD uticale na događanja u Boliviji, mada nema spora da one utiču na događaje u celoj Latinskoj Americi koje, prema Monroovoj doktrini, smatraju svojim zadnjim dvorištem. U ranijim decenijama američki uticaj i intervencije su bili direktniji, sada se radi suptilnije, preko medijske kampanje koja može čuda da napravi, ali i preko direktnih pretnji. Verovatno bi ti pritisci bili još grublji da Americi ne predstoji izborna godina“, uveren je Lalić, koji podseća da je Vašington posle odlaska Moralesa izrazio nadu da će se nešto slično desiti i u Nikaragvi i Venecueli.
„Američki lav može i svojim dahom da učini svašta, što je pokazala istorija Latinske Amerike“, upozorava bivši ambasador Dušan Vasić.
