Bombastične izjave francuskog predsednika poslednjih nedelja sustižu jedna drugu, izazivajući uzbunu i u EU, i u NATO-u. Makron je ocenama da je EU pred ponorom, a NATO u kliničkoj smrti, „ustalasao baru“, kaže Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ističe da je u sada već čuvenom intervjuu za londonski „Ekonomist“ od 8.000 reči Makron uspeo da bude provokativan i po pitanju proširenja, ali da to nije ništa novo, jer je Francuska i u vreme Fransoa Miterana imala otklon prema proširenju, a u prošlosti dva puta blokirala ulazak Britanije u EU.
Markon je sada u non-pejperu, nezvaničnom dokumentu prosleđenom prošle nedelje članicama Unije, predložio drukčiji pristup proširenju koji podrazumeva samo ekonomsku integraciju, što, smatra Grubješićeva, nije dobro za Zapadni Balkan, jer ga ostavlja na margini.
Prema rečima sagovornice Sputnjika, o tom predlogu će se još debatovati, a što se tiče regiona, kakva će biti Makronova uloga zavisiće od toga hoće li on uspeti da se pozicionira kao novi lider „postbregzit Evropske unije“.
„S obzirom da nemačka kancelarka Angela Merkel odlazi sa vlasti 2021. godine tu je šansa koju francuski predsednik želi da iskoristi. Međutim, ne treba gajiti iluzije: mnogima u EU se ne dopada Unija s Makronom na čelu. Istovremeno, nije sporno da se Francuska više zainteresovala za Zapadni Balkan, ali jeste sporan njen stav prema proširenju — da EU mora prvo da se reformiše kako bi se proširila, mada te dve stvari mogu i uvek su tekle paralelno“, kaže Suzana Grubješić.
Od proširenja nema ništa
Bojan Bilbija, urednik u listu „Politika“, smatra da od proširenja nema ništa i da je ta priča završena. Prema Makronovom mišljenju, neophodno je veliko reformatiranje Evropske unije, pa tek onda može da se ide dalje.
„Upravo je Makron to zaustavio, jer ovakva EU nije u interesu Francuske, koja vidi mnogo veći prostor za sebe u budućoj Uniji drugačije oblikovanoj nakon izlaska Britanije“, kaže Bilbija i dodaje da Francusku najviše zanima bezbednosna komponenta zbog čega i govori o evropskoj vojsci.
Francuska smatra, objašnjava on, da Evropa treba da bude samostalnija od SAD u sferi bezbednosti, jer je ona najveća vojna sila sa izlaskom Britanije iz EU, ima najjaču vojnu industriju i nuklearna je sila.
„Kad Britanija napusti Uniju Francuska će biti jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN iz EU, neka vrsta mini Amerike unutar EU, a pokušaće da bude vodeća u bezbednosnim garancijama za Evropu i, naravno, da uposli svoju vojnu industriju. A onda prvo morate da eliminišete konkurenciju“, kaže Bilbija.
Da bi se sve to postiglo, Francuska i Makron moraju prvo da izazovu određene potrese, „otmu sva ta prava“ i nametnu se, a francuski predsednik upravo to radi blokadom proširenja, dodaje on.
„Dža ili bu“ za NATO
„Makronove izjave o NATO deluju kao zemljotres, ali one nisu daleko od istine. Čak je i ministar odbrane bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, koji je Francusku vratio u jedinstven sistem komandovanja Alijanse, ovih dana priznao da je NATO od pada Berlinskog zida u egzistencijalnoj krizi“, navodi Gujaničić.
On, međutim, ocenjuje da nije realno da Makron istera do kraja priču sa evropskom vojskom.
„Problem mnogih evropskih država je što su one suštinski nezainteresovane za autonomnu evropsku odbranu. Lakše im je da Amerikancima prepuste vođstvo u NATO-u i da ih ne boli glava“, obrazlaže naš sagovornik.
S druge strane, pitanje je kako bi na evropsku vojsku reagovali Amerikanci, kaže Gujaničić koji smatra da će zbog svega ovoga sledeći, londonski samit NATO-a biti „najzanimljiviji posle onog u aprilu 1999. godine, kada je donesena odluka o početku agresije na SR Jugoslaviju“, i da će čak, kako su ocenili neki zapadni mediji, biti u izvesnom smislu „dža ili bu“ za taj blok.
Suzana Grubješić ističe da se uloga NATO-a ispituju s obe strane Atlantika. Evropa, dodaje ona, ukoliko želi da postane globalni lider mora da pokaže stratešku autonomiju — ne može doveka da bude ekonomski džin, a politički patuljak, ali PESKO (Stalna strukturisana saradnja kao deo bezbednosne politike EU) ipak ne može da zameni NATO.
Reforma evrozone
Celu debatu koju je pokrenuo Makron Grubješićeva vidi kao podsticaj da se odluči da li će se prihvatiti francuska vizija više krugova u EU.
Prema njenom mišljenju, najveća bitka se u EU zapravo vodi oko reforme evrozone, što je ključna tačka razilaženja između Makrona, koji se zalaže da evrozona dobije i svoj budžet i svog ministra finansija, i drugih koji nisu preterano skloni tom rešenju.
Bilbija objašnjava da je ideja da onaj ko neće da se priključi toj reformi ostaje u drugom krugu, dok oni koji hoće ulaze u višu sferu integracije.
„I tek kad se to dogodi mogu da pristupe daljim integracijama i da nas prime u treći krug, mada se pominje i četvrti“, navodi on.
U EU su uočili grešku i shvatili da sa 28 članica koje imaju pravo veta ne može da se vodi realna politika i to se može uporediti sa postpetooktobarskim DOS-om, čije su članice bile kao „rogovi u vreći“, kaže Bilbija, ali i upozorava da u reformi koja se predlaže može nastati haos koji niko neće moći da raspetlja.
