Mihail Beljajev, sa Ruskog instituta za strateška istraživanja, ističe da je Velika Britanija oduvek zauzimala oštar stav prema Rusiji, a sada ima dodatan motiv, jer želi da se dopadne SAD.
Amerika ispipava puls preko Londona
„Celokupna priča o mogućem uvođenju dodatnih sankcija ruskim kompanijama usmerena je ka SAD. London želi da pokaže da će nakon izlaska iz EU biti još verniji saveznik Vašingtona. Britanija u jednostranom poretku teško da može da primeni neke oštrije mere prema Rusiji“, tvrdi Beljajev.
Amerikanci, prema njegovim rečima, često koriste London kao svog glasnogovornika, kako bi preneli poruku o svojim budućim namerama ili ispitali reakciju Rusije.
Iako kaže da mogućnost za uvođenje dodatnih sankcija postoji, jer se to odlično uklapa u politiku SAD i Velike Britanije, ruski ekonomista dodaje da se, međutim, sankcije nisu pokazale kao efikasno sredstvo.
„Tako da su sve priče koje se vode u Londonu ili Vašingtonu o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji usmerene prvenstveno na domaće biračko telo i njihov cilj je da pokažu da ove zemlje još uvek upravljaju svetom. Dakle, produkt za domaću upotrebu“, naglašava on.
Eksperti ističu da se ekonomska saradnja nastavlja bez obzira na to što su kontakti u političkoj sferi svedeni na minimum. Britanske kompanije aktivno rade na ruskom tržištu, a Vladimir Putin je ove godine na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu razgovarao sa predstavnicima krupnih britanskih kompanija.
Biznis će uvek naći svoj put
Načelnik Evropskog odeljenja pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova Sergej Beljajev ističe da će Britanija svakako ostati važan ekonomski i trgovinski partner Rusije, a u prilog tome govori činjenica da je u periodu od januara do avgusta 2019. godine trgovinska razmena između dveju zemalja iznosila 9,2 milijarde dolara.
U tom kontekstu, ekonomski ekspert Mihail Beljajev ističe da su ekonomski odnosi između zemalja posebna priča.
„Veštački ih je moguće pogoršati, ali poboljšati teško. Velika Britanija je važan ekonomski partner Rusije. I sada postoji razmena tehnologija. Kada je reč o spoljnoj trgovini i ekonomskim odnosima, biznis će uvek naći svoj put. U trenutnim uslovima ne vidim mogućnost za porast trgovinske razmene, ali ni za njen pad ispod određenog nivoa.“
Beljajev dodaje da će Velika Britanija nakon izlaska iz EU biti zainteresovana za širenje trgovinskih i partnerskih veza, ali kada je reč o odnosu sa Rusijom, ona će biti ograničena politikom SAD.
Efekat „bregzita“ na globalnu ekonomiju
Moskva je izrazila spremnost za proširenje i produbljivanje ekonomsko-trgovinskih odnosa sa Britanijom, ali pažljivo prati situaciju zbog izjava londonskih zvaničnika da će nakon izlaska iz EU Britanija ne samo uskladiti sankcionu politiku sa EU i SAD, nego će i pooštriti.
Zvaničnici ruskog Ministarstva spoljnih poslova ističu da London ne razmišlja o mogućim posledicama, jer postoji veliki broj britanskih firmi koje su zainteresovane za tesnu saradnju sa ruskim partnerima. Moguće uvođenje dodatnih sankcija imaće negativan uticaj ne samo na britansko-ruske odnose, nego će pokrenuti lančanu reakciju i ubrzati odlazak stranih investitora sa britanskog tržišta zbog novog zakonodavstva.
Treba imati u vidu da je od 2016. godine, odmah nakon referenduma o „bregzitu“, preko 30 predstavnika finansijskih institucija iz 14 zemalja napustilo Londonsku berzu i preselilo se u Frankfurt.
Prema mišljenju stručnjaka, „bregzit“ će neminovno imati negativan efekat ne samo na evropsku, već i na globalnu ekonomiju. Centralna banka Irske pripremila je izveštaj prema kome će ova zemlja doživeti ekonomski pad za 5,8 procenata u slučaju da Britanija napusti EU bez dogovora. Prema ispitivanjima, 43 odsto britanskih kompanija očekuje da se suoči sa negativnim posledicama „bregzita“, dok je obim zaključenih poslova između britanskih i evropskih kompanija smanjen za 32 procenta, a iznos strane aktive za 69 procenata.
