Unutrašnja politika
Horhe Luis Santa Krus, profesor na Katedri za novinarstvo Univerziteta Anauak Meksiko, smatra da ovakva odluka predsednika zemlje Andresa Manuela Lopeza Obradora „otvara novi front“ u unutrašnjoj politici zemlje.
Po njegovom mišljenju, davanje azila Evu Moralesu ne ide u korist predsedniku Meksika kojeg je već kritikovala opozicija zbog donošenja niza spornih odluka, kao što je oslobađanje Ovidija Guzmana Lopeza, sina narko-barona El Čapa.
„Dovesti Eva Moralesa u Meksiko izazvaće zabrinutost ne samo u Partiji nacionalne akcije, već i u privatnom sektoru, kod biznismena. Svojom odlukom da dovede Moralesa u Meksiko on (predsednik) potvrđuje da daje prioritet levičarskoj poziciji“, naglasio je Santa Kruz.
Profesor nacionalnog autonomnog Univerziteta Meksika (UNAM) Luis Uakuha istakao je da su meksičke vlasti uvek naglašavale „čvrst stav protiv državnih udara“, a po njegovom mišljenju, „postaje sve očiglednije“ da je to što se desilo u Boliviji državni udar.
On smatra da dajući azil Evu Moralesu meksički predsednik nije narušio predizborno obećanje da se neće mešati u unutrašnje stvari drugih država. Prema rečima Uakuhija, odluka o davanju azila Moralesu posledica je vanredne situacije u koju se i vojska umešala.
Odnosi sa Vašingtonom
Horhe Luis Santa Krus smatra da odluka o davanju azila Moralesu može da utiče kako na odnose između Meksika i SAD, tako i na sporazume koji su bili potpisani između dveju država.
U vezi s tim, ekspert je podsetio da se predsednik SAD Donald Tramp nalazi u predizbornoj kampanji i ostavka Eva Moralesa dodaje politički kapital ljudima kojima se ne sviđaju levičarski režimi u Latinskoj Americi.
„Davanje azila Evu Moralesu, nesumnjivo, predstavlja izazov predsedniku SAD. Tramp među džokerima u rukavu za pritisak na Meksiko ima ne samo ratifikaciju sporazuma između Meksika, SAD i Kanade, već i mogućnost uvođenja taksi na meksički uvoz“, rekao je on, dodajući da tom treba dodati „pretnju izgradnji zida koji postaje realnost“.
Upravo zato, po mišljenju profesora, Vašington pre ili kasnije reaguje na dolazak Eva u Meksiko.
Ipak, Luis Uakuha na drugi način prilazi tom pitanju. On je podsetio da je tokom svoje istorije Meksiko imao poziciju koja se nije uvek poklapala sa SAD, kao na primer u slučaju sa odnosima sa Kubom.
Organizacija američkih država
Izbori u Boliviji su ponovo pokazali odsustvo jedinstva i poverenja između članova Organizacije američkih država (upravo je ona saopštila o mnogobrojnim prekršajima za vreme poslednjih predsedničkih izbora u Boliviji). Horhe Luis smatra da u Latinskoj Americi postoji očigledan raskol.
Po njegovim rečima, postoje države koje su se pridružile bloku na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom. Taj blok koji je ekspert okarakterisao kao „cionističko-evangelistički“, ima jako prisustvo u Gvatemali, Hondurasu i Salvadoru. Postoje i takve države, kao što je Venecuela, koje imaju tešnje veze sa drugim blokom — globalističkim, na čelu sa multimilijarderom Džordžom Sorošem, uveren je on.
Profesor Univerziteta Anauak smatra da je sa jedne strane Organizacija američkih država izgubila svoju vlast, pošto nije mogla da „svrgne predsednika Nikolasa Madura u Venecueli“, a sa druge strane ona ostaje uticajna, pošto je uspela da utiče na ostavku Eva Moralesa u Boliviji.
Upravo zato je sagovornik Sputnjika okarakterisao Organizaciju kao truli organizam koji još uvek ima snagu zahvaljujući američkoj CIA. Zato će njena sudbina, po mišljenju eksperata, zavisiti pre svega od SAD.
