Usvojeno je 20 zaključaka koji se tiču inicijative za ukidanje Kancelarije visokog predstavnika, ukidanje bonskih ovlašćenja, pokretanje reforme pravosudnih institucija na nivou BiH, zatim očuvanje dejtonske strukture i široke autonomije entiteta do samoopredeljenja, kao i saradnje sa NATO-om, ali ne i članstva BiH u toj Alijansi.
NSRS je zadužila Vladu RS da pokrene pregovore sa Vladom FBiH u cilju urgentnog usaglašavanja Zakona o Ustavnom sudu BiH, kojim će biti regulisan njegov sastav i funkcionisanje u skladu sa temeljnim principima Ustava BiH i otklonjene sve prepreke za dalji napredak državne zajednice prema Evropskoj uniji i da u narednom periodu pripremi Zakon o rehabilitaciji svih nezakonito smenjenih lica iz Republike Srpske koji su smenjeni odlukama visokih predstavnika.
Narodna skupština RS će, navodi se, nastaviti da deluje u skladu sa osnovnim ustavnim načelom, prema kojem je Bosna i Hercegovina nastala Dejtonskim sporazumom i prema kojem je sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH.
„Stavovi i aktivnosti koji nisu u skladu sa ovim osnovnim ustavnim načelom, dovode do narušavanja ustavno-pravnog ustrojstva Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Federacije BiH, te ugrožavaju mir i stabilnost“, navodi se u zaključcima.
Narodna skupština RS ne prihvata aktivnosti koje vode neustavnoj unitarizaciji BiH, te zahteva od svih nosilaca vlasti, u RS i u zajedničkim institucijama državne zajednice BiH, da sve svoje aktivnosti usmere na povrat ustavnih nadležnosti entiteta.
Za NSRS je neprihvatljiv i neproduktivan dalji ostanak i ponašanje visokog predstavnika u BiH, čije izjave češće doprinose nesporazumima, nego sporazumima u BiH.
Dodaje se da su bonska ovlašćenja visokog predstavnika kao potpuno neustavna, nezakonita i nelegitimna.
Navodi se i da je neprihvatljivo dalje prisustvo stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, jer nijedna zemlja u svetu nema u svom Ustavnom sudu mesta rezervisana za strane sudije, što samo dokazuje da BiH nije suverena zemlja.
Skupština je zadužila Vladu RS i druge nadležne institucije da pokrenu reformu institucija pravosuđa na nivou BiH — Suda BiH, Tužilaštva BiH i sistema Visokog sudskog i tužilaškog veća koje je visoki predstavnik nametnuo nezakonitim odlukama, suprotno Ustavu. Ističe se da Zakon o Sudu BiH mora da spreči proširenu nadležnost suda u odnosu na krivične zakone entiteta, te da omogući formiranje nezavisnog Apelacionog suda čija će nadležnost biti ograničena na predmete Suda BiH.
Reforme su, navodi se, nužne i da bi se obezbedilo da Tužilaštvo BiH bude nezavisno, odgovorno i oslobođeno dominacije jedne političke stranke ili konstitutivnog naroda ili uticaja međunarodne zajednice. Zaključeno je da entitetske institucije treba da imaju ovlašćenja u pogledu imenovanja i nadzora nad entitetskim sudijama i tužiocima, a nadležnost u pogledu sudija i tužilaca na nivou BiH treba da bude ravnomerno raspoređena između entitetskih institucija.
U slučaju negiranja prava naroda na samoopredeljenje koje je proklamovano Poveljom Ujedinjenih nacija i dalje podrške aktivnostima koje vode razgradnji Dejtonskog sporazuma, Republika Srpska zadržava pravo da konačno odluči o svom budućem statusu.
Navodi se da će Narodna skupština reagovati u pogledu određivanja budućeg statusa RS u slučaju bilo kakvih nastojanja protivustavne teritorijalne reorganizacije BiH i bilo kakvih aktivnosti na urušavanju teritorijalne organizacije Grada Istočno Sarajevo.
NSRS će, dodaje se, reagovati na sve protivpravne i protivustavne akte i aktivnosti domaćih i stranih faktora usmerene na urušavanje i izmenu Dejtonskog sporazuma.
Podseća se da je BiH nastala saglasnošću Republike Srpske i Federacije BiH i da samo saglasnošću oba entiteta može i postojati, zbog toga je bilo kakva težnja za izmenom složene dejtonske strukture apsolutno nedopustiva i može dovesti do neželjenih posledica.
Narodna skupština kao nosioce suvereniteta prihvata samo entitete i konstitutivne narode u BiH, te bilo kakvo nametanje suvereniteta izvan toga ima neustavan i antidejtonski karakter.
Bosna i Hercegovina posjeduje ograničeni i izvedeni suverenitet koji se ogleda u delovanju prema trećim državama. Unutrašnji suverenitet pripada Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
Vlada je zadužena da analizira efekte neustavnih prenosa nadležnosti sa entiteta na nivo BiH.
Posebno, Vlada je zadužena da izvrši pripreme kako bi se omogućilo eventualno izdvajanje iz PDV sistema BiH i otvaranje posebnog računa za PDV Republike Srpske.
Najzad, Narodna skupština Republike Srpske će nastaviti da deluje u skladu sa Rezolucijom o zaštiti ustavnog poretka i vojnoj neutralnosti kojom se Srpska obavezala na vojnu neutralnost.
„Narodna skupština Republike Srpske podržava saradnju sa NATO-om i njenim ključnim članicama na pitanjima bezbednosti, ali se protivi članstvu BiH u NATO, najpre zbog toga što neprihvatljivim smatra formiranje NATO granice prema Republici Srbiji“, navodi se u zaključcima.
