Može se reći da je Bosna i Hercegovina (BiH) u stanju „moždane smrti“, da Evropa „otkucava kao bomba“ na granici Hrvatske, a da je BiH pred ponorom. Na ovaj način obrćući reči francuskog predsednika Emanuela Makrona, stručnjak za bezbednost i islamski terorizam Dževad Galijašević opisuje trenutno stanje u BiH što se tiče migranata.
Upozorenje da se obnavlja balkanska migrantska ruta izneo je i nemački „Velt“, samo nekoliko dana pošto je Makron upozorio da je BiH „paklena mašina“, navodeći kao glavni razlog povratak džihadista.
Džamijska ruta
Takozvana balkanska migrantska ruta koja počinje u Turskoj, preko Grčke, Albanije, Kosova, Srbije, prema rečima našeg sagovornika — završava se u Bosni. Dalji put prema evropskim državama, to jest maršruta kojom se iz Bihaća migranti prebacuju u Trst, pa odatle ka Francuskoj i Nemačkoj, po Galijaševićevom mišljenju — gotovo je nemoguća.
Mali je broj, tvrdi on, onih koji uspeju u toj nameri tom trasom, jer je opštepoznato da Hrvatska i Slovenija, da ne govorimo o drugim državama EU, svoje granice čvrsto drže po kontrolom.
„Nekada smo tu rutu zvali ’džamijska ruta‘, s obzirom na to da su se migranti kretali po trasi gde postoji dosta muslimana“, kaže naš sagovornik, i dodaje da se, prema njegovoj proceni, u Bih trenutno nalazi blizu 20.000 takozvanih migranata.
„Dakle, ne onih koji su otišli ili prošli… To bi značilo da je, ako bi i njih računali, do juna u BiH bilo minimum 34 hiljade takvih lica. To nisu migranti. Migrant legalno ulazi preko granice i menja mesto boravka samo radi popravke uslova života. U tom slučaju, takvo lice očekuje i pomoć vlastite države. Ovde je reč o ilegalnim ulascima i potpunom odsustvu bilo kakvog kontakata tih lica sa njihovim matičnim državama“, ističe naš sagovornik.
Dolaze da ostanu u BiH
Galijašević ocenjuje da se u BiH čak oseća i neka „zavera ćutanja“ koja dolazi iz Sarajeva. On tvrdi da BiH ni ne pokušava da se obavesti o pojedinim licima kod njihovih matičnih država, to jest o biografijama sa kojima su ti ljudi krenuli iz svoje države.
„Ono što mi vidimo jeste da je reč o mladim ljudima koji su agresivni, da se kreću i ponašaju kao vojnici i da imaju nekoliko mobilnih telefona i platnih kartica, ali da nemaju uredna lična dokumenta. Dakle, pođu od Turske, a zastanu u Bihaću ili Tuzli, a prošli su pored Bugarske i Rumunije, koje su u EU i imaju fleksibilniji režim prelaska granice. To bi im bilo jednostavnije nego preći iz BiH u Hrvatsku, pa odatle ući u zemlje EU“, konstatuje naš sagovornik.
Bosna je, prema njegovim rečima, cilj kome teži ova populacija. Oni koji, dolaze žele i da ostanu tu.
„Bojim se da su ciljevi mnogo opasniji nego što ih mi možemo zamisliti. Mene to podseća na devedesete i kada je Bil Klinton zamrznuo sve konflikte na Bliskom istoku i povukao vojsku i otvorio frontove na Balkanu“, kaže on.
Sarajevo ćuti
Galijašević tvrdi da uz povratnike sa sirijskog ratišta i već isporučene specijalce iz Gvantanama, koje je BiH primila da ih resocijalizuje, i uz činjenicu da nema pune kontrole ulazaka lica u BiH — stvari „ne mogu biti dobre“.
„Činjenica je da u zemlju ulaze lica koja nisu migranti, već im tako tepamo, a kada se na to doda da još više od 260 naših ljudi treba da se vrati u državu sa ratišta, gde su zarobljeni, onda se vidi koji problem postoji u BiH“, ističe on.
Galijašević smatra da vlasti BiH nisu govorile istinu kad je reč o ovom problemu i kad su uveravale da je samo 150 ljudi iz BiH tamo, od toga 100 žena.
Naš sagovornik tvrdi da je krajnji cilj svih migranata upravo BiH, a ne toliko države EU.
Inače, list „Velt“ preneo je procenu da 12.000 migranata trenutno živi u regionu Balkana, a oko 7.000 samo u Bosni i Hercegovini. Navodi da je od početka godine kroz BiH prošlo više od 25.000 migranata, od čega je njih 18.000 prešlo u druge evropske zemlje.
Prema internom izveštaju Evropske komisije, na koji se „Velt“ poziva, dolasci migranata u Grčku nastavljaju da se povećavaju. Ove godine ih ima 37 odsto više nego u odnosu na prethodnu, kada ih je bilo 57.182. Trenutno u kampovima na ostrvima ima 35.630 migranata više nego 2016. godine.
