Na profil ove grupe tinejdžeri kače fotografije njima nepoznatih vršnjaka i vršnjakinja, dok oni koji ih poznaju u komentarima ostavljaju njihove profile na Instagramu, ali ponekad i prava imena i adrese stanovanja.
Sve je, zapravo, zamišljeno kako bi mladićima i devojkama bili olakšani ljubavni jadi. Umesto da lutaju ulicama ili se raspituju kod prijatelja o osobi koju simpatišu, dovoljno je da u grupi „_spotted_beograd“, „spotted_aranđelovac“, „spotted_pančevo“ (u zavisnosti gde je fotografija snimljena) okače njenu krišom snimljenu fotografiju.
Roditelji se, sudeći prema onome što je jedna majka iz Šapca napisala na svom profilu na Fejsbuku o najnovijem trendu među tinejdžerima, ovakva opcija saznavanja imena simpatisane osobe — uopšte ne dopada:
„Malo je reći da sam zgrožena da se na ovom profilu na Instagramu pod nazivom ’spotted_sabac‘ nude informacije o tome gde se nalaze vaša deca, ko su, postavljaju fotografije iz škola, školskih dvorišta, ulica i da dalje ne nabrajam, uverite se sami. Oglasi samo pljušte, pa da nam svima čestitam novu eru današnjih elektronskih mahinacija. Možda je na nekoj fotografiji i vaše dete, jer sam ja nekolicinu prepoznala“.
„Najveći broj slučajeva na grupama ’Spotted‘ na Instagramu je dečje bezazlen“, komentariše ovaj fenomen Igor Jurić, osnivač fondacije „Tijana Jurić“. Njegova fondacija članica je, kako kaže, desetak grupa „Spotted“ i prati način komuniciranja na njima.
„Ono što može da bude opasno je objavljivanje ličnih podataka fotografisanih“, upozorava on.
„To jeste problem. Sa jedne strane, problem za čoveka, momka ili dete, koji ne želi da u tom momentu bude izložen javnosti, a pogotovo ne želi da daje svoje lične podatke i adresu. Sa druge strane, može da bude problem za osobu koja je to okačila i objavila, zato što je to, po Zakonu o zaštiti ličnih podataka, krivično delo i, ukoliko usledi tužba, kazna može da bude od novčane do jedne godine zatvora. Tako da je to opasno i za onoga ko je žrtva, ali i za onoga ko iz neznanja objavi takve podatke“, kaže Jurić.
Prateći mreže i grupe, Jurić naglašava da se podaci na grupi „Spotted“ najčešće objavljuju iz neznanja.
„Drugi deo opasnosti je vrlo bitan, gde neko može biti meta, da li su to u pitanju seksualni predatori ili ljudi koji žele nešto da vam otuđe. Mislim da je poenta na nama, na društvu i roditeljima, da razgovaramo sa svojom decom i da ukažemo na te opasnosti“, zaključuje on.
Na jednu drugu vrstu opasnosti, koja je u vezi sa opštom klimom u srpskom društvu, ukazuje stručnjak za digitalizaciju Zdravko Janković. Sajber-buling — nasilje putem digitalnih tehnologija, zloupotrebom grupa kakva je „Spotted“, mogao bi da poprimi sasvim novi oblik.
Ako u medijima možemo da pročitamo laži o pojedinim osobama, treba li da se čudimo ako i na grupi „Spotted“ nešto slično pišu i deca o deci?
„I od najviših organa vlasti imamo govor koji, kada se spusti na najširi mogući nivo, na nivo dece, dovodi do agresije koja se ostvaruje kroz ono što je njima dostupno, a njima je dostupan Instagram. Oni na taj način mogu da lociraju pojedince koji su predmet bulinga, odnosno provokacije, i da se nadaju da će, kroz anonimnost sami proći nekažnjeno, kada već nekažnjeno prolaze dominantni mediji koji rade potpuno istu stvar sa nekim drugim ljudima“, naglašava Janković.
