To nije bilo samo iznenađenje za sve, već i svojevrsna prekretnica u Drugom svetskom ratu.
Linija fronta se tada nalazila svega sedamdesetak kilometara od ruske prestonice. Svrha vojne parade bila je podići moral vojske, ali i čitavog naroda. Trebalo je pokazati da ne postoje okolnosti koje bi slomile ruski duh i da se Moskva neće predati.
Viktor Mirkiskin, istoričar i profesor na Vojnoj akademiji u Moskvi, smatra da je ova vojna parada jedinstvena u čitavoj istoriji Sovjetskog Saveza.
„Na frontu je bila teška situacija. Nemačke trupe su se približavale Moskvi, misleći da je ovo poslednji udarac. A Sovjetski Savez, uključujući vrhovnog komandanta Staljina, zajedno sa Narodnim komesarijatom odbrane, učinio je sve da pruži otpor. U svakom konfliktu, u svakom ratu, moralni faktor ima ogroman značaj“, rekao je Mirkiskin.
Upravo iz tog razloga su održane tri vojne parade — u Moskvi, Voronježu i Kujbiševu. I dok se Staljin nalazio u Moskvi, po njegovom naređenju, u Voronjež je bio otpravljen tada ne tako poznat Nikita Hruščov, a u Kujbišev (današnja Samara), grad gde su privremeno bile preseljene sve državne institucije, Mihail Kalinjin, tadašnji predsednik predsedništva Vrhovnog saveta SSSR-a.
Kraj oktobra — početak novembra je bio jedan od najtežih perioda u ratu. Dok je ruska vojska vodila teške borbe sa Nemcima, u Moskvi je počela evakuacija preduzeća, državnih ustanova, minirani su mostovi i fabrike jer je neprijatelj bio pred vratima.
Staljin je nekoliko dana uoči parade izdao naređenje najbližim saradnicima da u najvećoj tajnosti započnu pripreme za održavanje parade. Komandiri su sa planovima o održavanju parade bili upoznati tek veče pre, a predstavnici radnika, tek nekoliko sati pre početka. Mere bezbednosti su bile velike.
Postojala je velika opasnost da će nemačka avijacija pokušati da bombarduje Moskvu. Neophodno je bilo da se sve kockice slože — da ne dođe do zaoštravanja situacije na frontu, da budu pogodne vremenske prilike i da se zaštiti nebo iznad Moskve. U tu svrhu sa fronta je povučeno oko 550 borbenih aviona. Osim toga sovjetska avijacija je već nekoliko dana ranije počela da bombarduje aerodrome protivnika.
U deset do osam, tog hladnog novembarskog jutra, Staljin se, zajedno sa članovima vlade, pojavio ispred Lenjinovog mauzoleja. Na komandnom punktu se nalazio general armije, veliki Georgij Žukov. Počeo je svečani vojni marš, sastavljen pretežno od vojnika, kadeta i kavalerija, povučenih sa fronta. Povorka je bila praćena orkestrom Moskovskog vojnog štaba koji je izvodio marš „Oproštaj Slovenke“, inspirisan događajima iz Prvog balkanskog rata. Orkestar je predvodio, dirigent i autor ovog marša, Vasilij Agapkin.
Iako su radio-stanice u zemlji već danima bile u prekidu, tačno u osam sati, Centralna moskovska radio-stanica je počela sa prenosom parade.
U svom govoru pred okupljenom masom, Staljin je rekao:
„Drugovi, vojnici Crvene armije, Crvene flote, komandanti, politički radnici, partizani i partizanke. Ceo svet gleda na nas kao silu koja je sposobna da uništi grabežljive horde nemačkih osvajača. Porobljeni narodi Evrope, koji su pali pod jaram nemačkih okupatora, gledaju na nas kao na svoje oslobodioce. Naša misija je veliko oslobođenje. Budite dostojni ove misije. Rat koji vodite je oslobodilački rat, pravedan rat. Neka vas vodi duh naših velikih predaka — Aleksandra Nevskog, Dimitrija Donskog, Aleksandra Suvorova i Mihaila Kutuzova! Neka vas obasja barjak velikog Lenjina“.
Prema svedočenju istoričara, Hitler je pobesneo kada je uključio radio i čuo da se u Moskvi održava vojna parada. On je odmah tražio da ga povežu sa komandirom eskadrile, koji je bio najbliži Moskvi. Hitler im je dao sat vremena da isprave „grešku“ i po svaku cenu bombarduju paradu. Međutim, nijedan avion nije stigao do Moskve — na periferiji grada je oboreno preko 30 nemačka aviona.
Mirkiskin dodaje da je Hitler smenio više od 60 generala, uključujući i glavnog komandanta kopnenih snaga, nakon što je Sovjetska armija odbila napad i primorala nemačke trupe na povlačenje.
„Čitava propaganda fašističke Nemačke se zasnivala na ideji da je Crvena armija već poražena, da je bitka za Moskvu poslednja i da će nakon toga vojnici Vermahta marširati Crvenim trgom. Prevarili su se“, rekao je Mirkiskin.
Održavanje vojne parade bio je veliki rizik, ali ga je vredelo preuzeti. Svi vojnici su direktno sa parade otišli na front. Zapadni saveznici su bili iznenađeni i u neku ruku ohrabreni kada su čuli da Moskva ne namerava da odustane. Iako je sama parada trajala svega 25 minuta, ona je ostvarila svoj prvobitni cilj — uverila je narod da borbeni duh Crvene armije nije slomljen.
Svečani marš na Crvenom trgu u čast sećanja na paradu iz 1941. godine održan je i ove godine u Moskvi.
