U centru Beograda je u toku izgradnja zgrade u kojoj će cena kvadratnog metra stana dostići astronomskih 12.000 evra, što je čak 4.000 evra skuplje od trenutno najskupljeg kvadrata u prestonici!
U poslednje gotovo tri godine i cene i promet nekretnina konstantno rastu. Male kamate na stambene kredite, koje su čak niže od tri odsto, i dalje su trend, što je povećalo tražnju, koja opet diže cene nekretnina.
Otkad je usled slabe privredne aktivnosti u Evropi pao i Euribor, odnosno dnevna kamatna stopa po kojoj banke jedna drugoj posuđuju novac na evropskom međubankarskom tržištu, i kamate na kredite obračunate u evru su na veoma niskom nivou.
Može li se dogoditi da zbog izazovno niske kamatne stope dobijemo novi krug prezaduženih koji neće biti u stanju da vraćaju kredit kada kamatna stopa krene naviše. A samo što smo koliko-toliko sanirali problem sa stambenim kreditima u švajcarskim francima.
Predsednik savetodavnog odbora Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije (PKS) Milić Đoković nije pesimista.
On ne smatra da bi povećanje kamatnih stopa moglo da dovede do dužničke krize onih koji su se na startu jeftino zadužili.
Taj efekat nekog globalnog pucanja tržišta nekretnina sigurno se ne očekuje u više narednih godina, tvrdi Đoković za Sputnjik i objašnjava zašto.
„To može da predstavlja neku opasnost u realnim tržišnim uslovima, ali smo svi mi svesni da samo od plate ne otplaćujemo kredit. Ako gledamo prosečnu cenu kvadrata i odnos plate i kvadrata, to je nerealno i neuporedivo. Naš prosek je na nivou tri do četiri plate za jedan kvadrat, a svetski trend je otprilike odnos 1:1,2. To je kada dođemo do toga da nam plata bude 2.000 evra, kao i kvadrat, a to neće biti tako skoro“, napominje sagovornik Sputnjika.
Bez velikog rizika
Ni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, stručnjak za međunarodne finansije 3oran Grubišić, ne vidi da će podizanje sada niskih kamatnih stopa na dugoročne kredite predstavljati neki ozbiljan rizik koji bi njihove korisnike doveo u dužničku krizu.
„Što se tiče rizika kredita sa niskom varijabilnom kamatnom stopom za koje se opredelio najveći broj korisnika, neki rizik postoji, ali ipak ne može da se desi taj scenario. Kada dođu ta vremena da Euribor skoči, onda će margina rizika biti niža, pa ćete lako moći da refinansirate postojeći kredit kod svoje ili druge banke i nećete u potpunosti preuzeti taj rizik skoka Euribora, već ćete ga podeliti. Znači, rata može da bude malo veća, ali ne toliko značajno“, ističe on za Sputnjik.
Grubišić kaže da taj rizik ne bi izjednačio sa onim kod kredita u švajcarcima. On to obrazlaže činjenicom da kreditni odbor banke vodi računa koliko je kreditno opterećenje korisnika kredita. Gornja granica ukupnog opterećenja je, kako napominje, 60 odsto primanja.
Na podsećanje da je upravo zbog neotplativih bankarskih kredita pukao balon tržišta nekretnina što je završilo svetskom ekonomskom krizom, Grubišić kaže da tada nije bilo ovakvih bankarskih ograničenja.
Konstantan rast cene kvadrata
Đoković kaže da godišnje imamo konstantan rast cena nekretnina između pet i 15 odsto.
Prema ovogodišnjem šestomesečnom preseku cena nekretnina veća je između 7,5 i 8,0 odsto u odnosu na prošlu godinu, napominje on, podvlačeći da je reč o proseku, jer cene negde čak i padaju. Zato je, međutim, veliki rast zabeležen u Beogradu, Novom Sadu i poznatim turističkim centrima.
Najskuplji stanovi u Beogradu se prodaju i za 8.000 evra po kvadratu i svi imaju kupca. Đoković napominje da veliki broj stranaca kupuje pogotovo luksuzne i za nas skupe nekretnine jer je Beograd ciljni grad za dobar deo ovog dela kontinenta pošto se avionom na dva sata od Beograda stiže svuda u Evropi.
Na rast prometa nekretnina je, kako kaže, uticao nikad niži Euribor.
„Puno utiču jeftini krediti odnosno zaduženje, jer je Euribor u minusu pa je zaduživanje kod banaka dosta povoljno i banke se takmiče sa tim povoljnim kreditima i uslovima“, ističe stručnjak PKS.
