„Danas, kada Ruska Federacija slavi Dan narodnog jedinstva, širom naše drage Rusije, proslavlja se i 90 godina od rođenja oca moderne ruske diplomatije, velikog državnika, koji je dalekovidnom politikom trajno upisao svoje ime ne samo u rusku već u svetsku istoriju. Iza sebe ostavio je neizbrisiv trag“, rekao je Vučić.
Primakov će, rekao je Vučić, ostati upamćen po svojoj neiscrpnoj snazi, večnoj ljubavi prema otadžbini Rusiji.
Podsetio je i na čuveni demarš 1999. godine, nakon što je Primakov saznao za početak bombardovanja SRJ, poznat kao „zaokret iznad Atlantika“, koji je za Srbiju, kaže Vučić, značio mnogo.
„Iako nismo tada spaseni, vidimo danas koliko je to bilo dalekovido. Taj korak je značio potpuni zaokret u spoljnoj politici Rusije, čiji priorititi imaju praktičnu primenu u aktivnosti današnje generacije ruskih političara“, objasnio je on.
Vučić je istakao da je Primakov branio nacionalne interese u trenutku kada su postojale mimnimalne šanse.
„Snaga Rusije tada i danas nije za poređenje. Ipak, i u takvim uslovima radio je sve što je mogao da zaštiti Rusiju i bio je siguran u njen povratak na svetsku scenu“, dodao je on.
Vučić je rekao da se Primakov dostojno borio za interese svoje zemlje, da smo i mi u Srbiji to osetili, kao i da je on osvedočeni prijatelj koji je bio uz naš narod u najtežim trenucima.
Predsednik Srbije je izarazio očekivanje da će njegovo delo biti putokaz za buduća pokolenja.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je, pozdravljajući okupljene, rekao da je Primakov bio velika ličnost i kao diplomata, naučnik, humanista.
„Predsednik Putin je rekao da je Primakov bio veliki građanin Rusije. Imao sam sreću da radim sa Primakovom“, rekao je ambasador.
„Čitava delatnost Primakova je u vreme Dejtona bila prožeta brigom za interese srpskog naroda i za položaj Rusije“, prisetio se Bocan-Harčenko.
Istakao je da je Primakovljev koncept multipolarnog sveta sada zaživeo. Primakov je bio, dodao je, jedan od autora Rezolucije 1244, koja je i danas oslonac za Srbiju.
Sergej Stepašin, bivši premijer i prijatelj Primakova, rekao je da je Primakov i danas jedan od najpopularnijih ljudi.
Podsetio je da je Primakov promenio vektor spoljne politike Rusije, i praktično spasao Rusiju od ekonomske propasti.
Primakov je, dodao je, učinio sve što je bilo u njegovoj moći da pomogne Jugoslaviji.
Prema rečima Stepašina, to što se desilo Jugoslaviji je i za Rusiju bila velika lekcija.
Među počasnim gostima su ruski i srpski zvaničnici, ugledni predstavnici društvenih i kulturnih krugova dveju zemalja, rusko-srpskih poslovnih organizacija.
Svečanosti prisustvuje i bivši ruski premijer Sergej Stepašin.
Bronzana bista je rađena uz saglasnost i učešće Primakovljeve porodice. Autor je Andrej Tirtišnikov, akademik Ruske akademije umetnosti.
Ideja da se bista postavi u Srbiji nije slučajna. Jevgenija Primakova Srbi smatraju za velikog i osvedočenog prijatelja, a to dokazuje i podrška koju je pružio srpskom narodu u najtežim vremenima.
„Pokazao je, u tim teškim trenucima, ono što mogu samo velikani ― kako je dovoljan jedan gest, koji će služiti kao putokaz budućim pokolenjima“, izjavio je u svom obraćanju prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef srpske diplomatije Ivica Dačić povodom smrti istaknutog naučnika, diplomate i društvenog radnika.
Jevgenije Primakov je rođen 29. oktobra 1929. godine u Kijevu. U periodu od januara 1996. do septembra 1998. bio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije. Autor je koncepcije „mnogopolarnog sveta“. Od septembra 1998. do maja 1999. obavljao je dužnost predsednika Vlade Ruske Federacije. Čuven je njegov demarš 24. marta 1999. godine, poznat kao „zaokret iznad Atlantika” ili „petlja Primakova“.
Primakov je tada bio premijer. Kada je u avionu saznao da su snage NATO-a počele bombardovanje Jugoslavije, odlučio je da u znak solidarnosti sa jugoslovenskim narodom otkaže svoju posetu Sjedinjenim Američkim Državama i iznad Atlantskog okeana naredio da se njegov avion okrene i vrati u Moskvu.
