Predlaže se da se uvede međunarodna kontrola bezbednosti pod okriljem Ujedinjenih nacija, koju bi sprovodile članice NATO-a, ali analitičari su mišljenja da bi, ako do toga uopšte i dođe, to otvorilo vrata za stvaranje „novog Kosova“ usred Bliskog istoka.
Dok generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavljuje da je situacija na severu Sirije nestabilna, te da je potrebno pronaći „dugoročna međunarodna rešenja“, Rusija, koja je nedavno sa Turskom postigla dogovor o osiguranju bezbednosti severa Sirije, reagovala je poprilično negativno — šef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorio je da međunarodna kontrola, posebno ako je reč o NATO prisustvu, neće doneti ništa dobro.
Politikolog i specijalista za Bliski istok Anatolij Nesmijan mišljenja je da će, ako se u Siriji stvori zona koju ne kontroliše sirijska vojska, to biti pandan događajima u Srbiji po pitanju Kosova.
„Tamo je na početku bila stvorena zona koju nije kontrolisala centralna vlast u Srbiji, a nakon određenog perioda ta teritorija stekla je pravo na nezavisnost. Otprilike se ista stvar može dogoditi i u Siriji. Prvo bi se severoistok zemlje odvojio od Damaska, zatim bi se na toj teritoriji pojavila vlada i to sa vojskom, koja već postoji, a nakon toga bi ta vlada mogla da traži pravo i na nezavisnost.“
Međunarodni kontingent u Siriji bio bi poraz Rusije
Nasmijan takođe navodi i da bi se u tom slučaju moglo u potpunosti zaboraviti na ideju očuvanja teritorijalnog integriteta Sirije, za šta se zalažu i Rusija i Turska, a ako taj cilj ne bude ostvaren, to će u izvesnom smislu predstavljati politički poraz Rusije.
I portparol za spoljnu politiku koalicije nemačkih stranaka CDU/CSU Jurgen Hardt je rekao da bi „plavi šlemovi“ bili pogubni za politiku Kremlja u Siriji, budući da „upravo Moskva kontroliše taj deo Sirije“.
On dodaje da „čak i da se to ne sprovede u delo tako brzo, međunarodna kontrola bi svakako predstavljala dobar i konstruktivan način da tonalitet mirovnog procesa u Siriji u budućnosti ne zadaje predsednik Rusije Vladimir Putin, već UN“.
Drski izgovori Zapada
Sa druge strane, politički analitičar Jurij Počta tvrdi da na ovaj način NATO, Zapad, a pre svega Nemačka, pokušavaju da pokažu da i oni na neki način učestvuju u rešavanju sirijskog konflikta.
„Oni žele da dobiju određena ovlašćenja gde će se i oni za nešto pitati, a da pri tome uopšte nisu potrebni, jer su svih prethodnih godina vodili borbu sa legitimnom vladom, podržavajući teroriste i one koji su podstakli građanski rat“, upozorava.
Počta ukazuje i na to da je ovo samo pokušaj da se retroaktivno pokaže prisustvo Zapada, doduše pod vrlo „drskim izgovorom“.
„Zapad ponovo pokušava da pronađe način kako da kontroliše buduću vladu u Siriji. Zapad želi da bude konkurent državama koje su učestvovale u rešavanju sirijskog problema, a to su Rusija, Turska i Iran. Ovde je reč o postkonfliktnom uređenju, gde nisu glavni igrači oni koji su izvojevali pobedu, već oni koji su došli u trenutku kada se deli plen“, zaključuje Počta.
Podsetimo, predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su prošle sedmice u Sočiju postigli dogovor po pitanju severa Sirije i potpisali memorandum o razumevanju u deset tačaka, u kojem se, između ostalog, predviđa da na sirijsku stranu sirijsko-turske granice, izvan zone turske operacije, dođu jedinice ruske vojne policije i sirijske pogranične službe.
