Zbog toga su centralne banke spustile kamatne stope blizu nule ili čak niže u pokušaju da daju podsticaj privrednom rastu, ali ipak se nekima ne piše dobro.
Evo koje bi zemlje mogle da zapadnu u recesiju tokom naredne godine, prenosi „Investitor.me“.
Hongkong
Nakon pet meseci protesta građana, Hongkong je ušao u „tehničku recesiju“, a industrijske grane poput turizma i maloprodaje posebno su pogođene neprekidnim nemirima.
Velika Britanija
Sa svojim nestabilnim izlaskom iz Evropske unije, za koji se i nakon dogovora sa Briselom ne zna pouzdan datum, zvanični London svedok je smanjenja nacionalne ekonomije prvi put nakon 2012, a zbog dalje neizvesnosti oko „bregzita“, mogla bi da završi u recesiji.
Nemačka
Najvećoj evropskoj ekonomiji preti recesija zbog kontinuiranog slabljenja proizvodnog sektora, ali i manje globalne prodaje novih automobila, na šta se nemačka ekonomija znatno oslanja.
Italija
Četvrta najveća ekonomija u EU bila je u tehničkoj recesiji u drugoj polovini 2018. i suočila se sa stalnim ekonomskim neprilikama zbog slabe produktivnosti, visoke nezaposlenosti, ogromnog duga i političkih previranja.
Kina
Kineska ekonomija nastavila je usporavanje i tokom trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama, iako još nije u recesiji. MMF predviđa rast od samo 5,8 odsto za ovu veliku ekonomiju za 2020, nakon 6,6 procentnog rasta u 2018. i predviđenih 6,1 odsto u 2019. godini.
Ostale ekonomije kojima ozbiljno preti recesija naredne godine su, između ostalih, i Turska, Argentina, Iran, Meksiko i Brazil.
MMF je ranije ove godine upozorio da će svetska ekonomija u 2019. zabeležiti rast od svega tri odsto, što je najslabiji rast od globalne finansijske krize 2008.
U periodu kada centralne banke širom sveta pokušavaju da zadrže niske kamatne stope, sve više ljudi u bogatim regionima i zemljama poput Evrope, Japana i SAD čuvaju novac — ali postoji suprotan trend u ekonomijama u razvoju, poput Rusije, Kine i Indije, gde se gotovina kao postotak BDP-a smanjuje.
S druge strane, američka berza postigla je još jednu prekretnicu, jer je S&P 500 postavio novi rekordni maksimum u ponedeljak.
Američki ekonomski podaci se drže stabilno u više mernih podataka, iako se počinju pojavljivati znakovi usporavanja: proizvodnja se smanjuje i inflacija ostaje prilično niska, čak i u uslovima jake potrošnje i nivoa zaposlenosti.
Trgovinska nesigurnost i dalje uzrokuje volatilnost tržišta, dok Njujorška berza sve više očekuje da FED napravi dodatne podsticaje za ubrzanje rasta i smanjenje pritiska na krivulju prinosa, koja od maja pokazuje znake recesije.
Uprkos dugogodišnjoj ekspanziji na tržištu akcija, usporavanje globalne ekonomije i dalje podgrejava predviđanja da će SAD neizbežno pasti u recesiju — „Blumberg“ daje 27 odsto šanse američkoj ekonomiji da završi u recesiji tokom 2020. godine.
