Ostaje da se vidi koliko novi lider Argentine, Alberto Fernandez, ima harizmu kao neki drugi u Latinskoj Americi, poput Eva Moralesa ili Nikolasa Madura, koji su u stanju da se nametnu kao ličnosti, iza sebe okupe narod i krenu u neke dublje unutrašnje reforme.
Ovako minule izbore u Argentini i činjenicu da su se „peronisti“ vratili na vlast za Sputnjik komentariše Milisav Paić, nekadašnji ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Višedecenijska kriza
Fernandez je osvojio 47,79 odsto glasova, ispred Makrijevih 40,71 odsto, sa više od 90 odsto glasačkih listića prebrojanih u nedelju uveče. Sa osvojenih preko 45 odsto glasova, kandidat levog centra pobedio je u prvom krugu, prenosi Rojters.
Milisav Paić podseća da je Argentina već decenijama praktično zemlja koja je u stalnoj krizi. Ona je imala nekoliko bankrota, a devedesetih godina MMF je posle izdašne pomoći Argentini stvorio taj neoliberalni model i uvedena je nova valuta koja je bila vezana za dolar. Međutim, taj projekat je nakon godinu ili dve propao, a Argentina je stupila u novi period ekonomske neizvesnosti.
„Ova promena vlasti pokazuje da taj model koji Zapad podržava u Latinskoj Americi ne daje nikakva rešenja. Zemlja je praktično pod patronatom MMF-a i Svetske banke, i pitanje je koliko novi predsednik ima manevarskog prostora da u toj zemlji sprovede neke reforme. Naime, argentinsko društvo je društvo velikih nejednakosti. Tom zemljom već godinama vladaju razne oligarhije i u takvim uslovima zemlja koja je sada već došla na 45 miliona stanovnika jednostavno nikako ne nalazi načina da izađe iz te duboke socijalne i političke krize“, kaže Paić.
Sužen manevar za promene
Prema njegovim rečima, očekivano je da će nova vlast preduzeti neke mere da bi se olakšala socijalna situacija u Argentini i da bi se na neki način sprovele promene koje bi davale veću socijalnu sigurnost, ali manevarski prostor novog predsednika je sužen, s obzirom na to da je ta zemlja u „makazama“ ovih finansijskih institucija, i on teško da može da ostvari neke programe socijalne pravde za koje se zalaže bez podrške ovih institucija.
„Argentina je već odavno iscrpela svoje rezerve, iako je to zemlja koja bi po svojim prirodnim i ljudskim resursima trebalo da bude jedna od vodećih zemalja, ne samo u Latinskoj Americi nego uopšte na širem međunarodnom planu, jer je Argentina između dva svetska rata bila treća ili četvrta zemlja po bogatstvu. Naravno, za neke ozbiljne promene potrebna je i neka spoljna podrška, a pitanje je da li ta podrška može da stigne, i od koga. Verujem da će novi predsednik uliti neku novu nadu stanovništvu, ali ta njegova pobeda od 47 prema 41 odsto glasova govori da je zemlja polarizovana i da novim vlastima sigurno neće biti lako da na neki način stabilizuju pre svega ekonomsku, pa i socijalnu situaciju u zemlji i da joj otvore neke nove perspektive“, primećuje Paić.
Nešto optimističnijeg stava je Trivo Inđić, bivši ambasador SRJ u Španiji, koji veruje da se nakon upravo okončanih izbora u Argentini očekuju promene, pre svega u oblasti ekonomije, kao i stabilizacija ekonomskog sistema.
„Prethodni režim je ostavio velike socijalne razlike, a to je politika u okviru neoliberalnog sistema koja je poslednju deceniju zahvatila i Latinsku Ameriku, sa idejom da se oni režimi koji su želeli promene, počev od Perua, Bolivije, da ne govorimo o Venecueli, ipak na neki način gurnu u stranu. Sve to ide uz veliku asistenciju SAD i njihov ogroman pritisak na te režime, a što se može videti i na slučaju Eva Moralesa u Boliviji, a ne samo Venecuele. Dakle, verujem da Argentinu očekuje jedan drugi model ekonomije, jer peronizam je poznat po većoj državnoj intervenciji, bar je to bila dosadašnja tradicija svih peronističkih vlada, iako ni to nije jedan jedinstven, završen koncept političkog sistema jer tu postoje mešavine elemenata slobodnog tržišta i jakih intervencija vlade, ali isto tako i davanja većeg značaja učesnicima socijalnog dijaloga, pre svega sindikatima“, ocenjuje Inđić.
Bitka protiv siromaštva
Argentinu, veruje Inđić, očekuje veliki put ekonomske stabilizacije i smanjenja socijalnog siromaštva. To siromaštvo zahvatilo je i druge zemlje u Latinskoj Americi, što se posebno vidi u slučaju Čilea, gde je postojao jedan navodno izuzetno efikasan neoliberalni model, ali su socijalne razlike toliko uhvatile maha da danas tu zemlju potresaju masovni štrajkovi i zahtevi da se odustane od tog rigidnog liberalnog sistema.
„U Argentini će biti problem konstituisanja vlada i pronalazak partnera u vlasti koji bi omogućili dugoročniju političku stabilnost. Dakle, peronisti bi morali da računaju na jedan deo levičarskih pokreta u zemlji ukoliko žele da je uvedu u sistem koji bi zemlji mogao da donese stabilizaciju i ekonomski oporavak“, kategoričan je Inđić.
Milisav Paić je pak mišljenja da ostaje da se vidi koliko novi lider Argentine Alberto Fernandez ima harizmu kao neki drugi u Latinskoj Americi, poput Eva Moralesa, pa čak i Madura, koji su u stanju da se nametnu kao ličnosti, iza sebe okupe narod i krenu u neke dublje unutrašnje reforme.
„U svakom slučaju, pokazuje se da je taj model koji se nameće iz određenih centara moći i međunarodnih finansijskih institucija u Argentini pretrpeo poraz, a ja se nadam da će to ovog puta biti nešto trajnijeg karaktera“, zaključuje Milisav Paić.
