„Mislim da je to elitni skepticizam u Francuskoj u vezi sa proširenjem, gubitkom vlasti u EU i frustracijama zbog toga što francuski kandidat za Evropsku komisiju nije potvrđen na saslušanjima u Evropskom parlamentu“, kazao je Biber u intervjuu u emisiji „360 stepeni“ skopske televizije.
Ocenio je da trenutno postoji osećaj frustracije oko EU, te stoga misli da se Makron okrenuo protiv obe zemlje — Severne Makedonije i Albanije.
„Vidimo Makronovu kritiku politike vlada Severne Makedonije i Albanije, ali mnogo više prema EU i francuskim partnerima u Uniji“, naveo je Biber.
Upitan kako razume Makronovu poruku da možda ne bi sve zemlje kandidati trebalo da završe kao punopravne članice EU, već da bi pre možda trebalo razmišljati o nekoj vrsti „privilegovanog partnerstva“, Biber je odgovorio da misli da Makron nema podršku za takvu ideju.
„Mislim da je usamljen u tome. Mislim da se ovo gledište ne zasniva na dugoročnoj viziji, pa sumnjam da će Francuska uspeti da podstakne tu ideju o zameni proširenja privilegovanim partnerstvima. Mislim da je produktivnije reći da će proširenje trajati dugo, duže nego što smo se nadali. Pa čak i da je sve dobro prošlo, Severna Makedonija se neće pridružiti EU u narednih 10 godina“, rekao je Biber.
Sada će taj period biti još duži, dodao je Biber.
„Znam da je to frustrirajuće. U međuvremenu se privilegovana partnerstva mogu odvijati u pristupu strukturnim fondovima, integracijama u ekonomske i ekološke politike EU i druge načine radi smanjenja jaza. Međutim, Makronova ideja o privilegovanom partnerstvu, kakvo EU, na primer, ima sa Ukrajinom, zvuči smešno nakon što je obećavala članstvo zemljama Zapadnog Balkana tokom 20 godina. Mislim da to neće prihvatiti drugi u EU“, kazao je Biber.
Na pitanje šta misli kakav je stav nemačke kancelarke Angele Merkel i da li je ona bila dovoljno snažna za pozitivnu odluku prošle sedmice u Briselu, Biber je odgovorio da je teško reći šta se dešavalo iza zatvorenih vrata, preneo je Tanjug.
On ističe da su Nemačka i Angela Merkel snažno gurale početak pregovora, možda ne tako snažno kao ranije, ali ne i bez spremnosti da pređu određene linije kada je reč o pritisku.
„Ono što smo videli jeste da nije samo Nemačka, već i velika većina zemalja-članica, podržala proširenje, posebno otvaranje pregovora sa EU“, rekao je Biber i dodao da su se mnoge zemlje-članice usprotivile Francuskoj, što on uzima kao ohrabrujući znak da postoji mnogo zemalja koje se zalažu za proširenje EU.
