U takvoj situaciji, osim gasovoda, biće potrebno da se kupuje sve više ruskog prirodnog tečnog gasa. Ali, „Severni tok 2“, prema mišljenju Evropljana, treba da bude pokrenut što pre.
Kraj rezervi gasa
Evropi je 2018. godine trebalo 390 milijardi kubnih metara uvoznog gasa. Polovinu je obezbedila Rusija — „Gasprom“ je isporučio rekordnih 201,7 milijardi kubnih metara. Puštanjem u pogon „Severnog toka 2“, kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje, izvoz će se značajno povećati.
Međutim, kako je naveo Andreas Širenbek, čak ni „Severni tok 2“ neće zadovoljiti rastuću evropsku potražnju. Prema njegovim procenama, u perspektivi bi deficit gasa na kontinentu mogao dostići 300 milijardi kubnih metara godišnje.
Nedostatak plavog goriva nije samo rezultat povećanja potrošnje gasa od strane Evropljana, koliko stalnog pada domaće proizvodnje. U holandskom Groningenu, koji je činio šestinu ukupne proizvodnje gasa u Evropskoj uniji, zatvaraju se bušotine, a konačno zatvaranje nalazišta nedavno je odloženo sa 2030. na 2022. godinu.
Proizvodnju takođe smanjuje i Danska, koja ne dozvoljava Rusiji da izgradi deo gasovoda u teritorijalnim vodama. Nalazište „Tajra“ obustavilo je rad i sada ova kraljevina kupuje gas iz Nemačke. Kako navodi „Danmarks radio“, to znači gasnu zavisnost od Rusije, jer Nemci dobijaju gorivo upravo od Rusa.
Analitičari su uvereni da će Danci dati zeleno svetlo „Severnom toku 2“ za mesec dana, inače će se Kopenhagen suočiti sa višemilionskim tužbama kompanija operatora projekta.
„Takođe treba istaći smanjenje proizvodnje i isporuke gasa iz Norveške i Velike Britanije“, podseća direktor „Unipera“.
„Nastaje veoma značajan jaz između ponude i potražnje“, dodaje Širenbek, koji je upravo zato siguran da će Evropi uskoro trebati više cevovodnog gasa, kao i prirodnog tečnog gasa.
Stručnjaci ne isključuju mogućnost da su takve izjave, uz očekivanje skorog završetka izgradnje „Severnog toka 2“, pokušaj da se umire Amerikanci, koji pokušavaju da „zaliju“ evropsko tržište sopstvenim prirodnim tečnim gasom. Vašington, uz pomoć saveznika u Evropi, na sve moguće načine koči izgradnju ruskih cevovoda, koji zaobilaze Ukrajinu, preteći sankcijama učesnicima ovih projekata.
Nema izbora
Nemačka želi da dobije 60 do 70 odsto energije od Rusije, ali se istovremeno nada da će Vašington nastaviti da štiti Nemce od „pretnje sa Istoka“, te je Berlin izrazio spremnost da izgradi nekoliko terminala za prijem prirodnog tečnog gasa.
Međutim, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke ističe da bi američki prirodni tečni gas nemačke potrošače koštao skoro 30 odsto više od ruskog, koji dobijaju preko cevi, tako da Nemačka još nije počela da gradi terminale za prirodni tečni gas.
Trenutna situacija sa prirodnim tečnim gasom na evropskom tržištu jasno ukazuje da i ovde očekivano povećanje isporuka uglavnom može da obezbedi Rusija. Ne postoje alternativni izvori. Na primer, Norveška nije u stanju da to uradi, zbog iscrpljivanja nalazišta u Severnom moru.
Postoje velike sumnje da će se Evropljani po pitanju snabdevanja gasom i dalje voditi političkim razmišljanjima, na uštrb pragmatičnih interesa, kao i da će ometati povećanje isporuka goriva iz Rusije.
