Kroz reči specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog između Beograda i Prištine Ričarda Grenela govori Donald Tramp kao uspešan biznismen, mišljenje je nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovića o Grenelovoj poseti Beogradu.
Grenel je u srpsku prestonicu stigao iz Prištine, a prva poruka u Beogradu upućena je preko naloga Ambasade SAD na Tviteru. U njoj se navodi da „građani Srbije i Kosova žele mir, ekonomski razvoj, radna mesta i bolji život za svoju decu“.
Ekonomija labavi politiku
Da Grenel želi u prvi plan da stavi ekonomski pristup u rešavanju kosovskog problema, potvrdio je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež koji je imao sastanak sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika pre predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a saopštenje iz predsedništva Srbije takođe je odisalo ekonomskim porukama:
„Snažno uverenje Trampove administracije jeste da ekonomski razvoj, kreiranje novih radnih mesta i povećanje prilika u oblasti trgovine predstavljaju ključni deo za obezbeđivanje trajnog mira. Cilj je da naše partnere u Srbiji i na Kosovu i Metohiji dovedemo do sveobuhvatnog rešenja kako bi se razrešile tačke sukoba u regionu. Obe strane će morati blisko i brzo da sarađuju, gledajući u budućnost“.
Ekonomski prilaz kosovskom problemu učinjen je sa ciljem da se ekonomskim razvojem olabavi politička zategnutost i da se od ekonomske saradnje oseti obostrana korist, kako bi javnost počela da veruje da bi kompromis bio realan i prihvatljiv, smatra Jovanović.
„Time bi se otupile oštrice radikalnih stavova albanskih kosovskih političkih ličnosti, pogotovo onih iz vremena rata. S druge strane, ništa se ne govori o tome kako bi političko rešenje moglo izgledati. Kompromis nije ni u najavi, samo se pretpostavlja da bi labavljenje kroz otvaranje i naglo širenje ekonomske saradnje stvorilo pogodnu klimu koja bi lakše rešavala osetljive političke zadatke. To je očekivanje koje može, ali ne mora da bude krunisano uspehom političke prirode. Više govori o tome da Tramp kroz usta svog specijalnog izaslanika želi da sve rane na Balkanu previje ekonomskim lekovima i zavojima“, naglašava Jovanović.
Zdravo, ali (ne)dovoljno
Svaka politika mora da pređe preko ekonomskog terena, ali u odnosima između Srba i Albanaca u pitanju su, kako kaže Jovanović, osetljive etničke granice, istorijska nasleđa, emocije verske i političke prirode, tako da nimalo nije izvesno niti sigurno da će takav jedan hod automatski da bude nagrađen političkim kompromisima.
„To je prilaz koji je sam po sebi zdrav, ali da li je dovoljan da reši tu ključnu istorijsku enigmu koju predstavlja Kosovo, to je diskutabilno. Ne verujem da je to dovoljno. Potez je dobar, ali nije dovoljan, potrebno je da se sagledaju realnosti, da se shvati i prihvati da je jedan deo naše teritorije nasilno, bespravno izdvojen iz matične kontrole i proglašen nekakvom nezavisnom državom“, kategoričan je Jovanović.
Mora se ispraviti greška
Odluka međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji iz 1991, da se sve bivše jugoslovenske republike prime u UN u svojim avnojevskim granicama, ratifikovala je svetska organizacija i Srbija je u tim granicama primljena u UN, između ostalog i glasom Vašingtona. Kako to, odjednom, da se samo kada je Srbija u pitanju granice mogu menjati i to bez njenog pristanka, pita se Jovanović.
„To je veoma negativan rezultat, za šta odgovornost snose Amerika i njeni saveznici. Potrebno je da se to raspravi na jedan otvoren način i da se iz toga izvuku potrebne konsekvence, a to je da se odnosi između Albanaca i Srbije reše kroz restauraciju punog državnog suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom i da se u okviru toga postigne najviša moguća autonomija za Kosovo“, kaže Jovanović.
Sve u svemu, prema Jovanovićevoj oceni, Grenelova ponuda je dobar korak, koji bi trebalo da olabavi odnose, stiša emocije i pripremi teren za ozbiljan razgovor o konačnom rešenju, koje mora da bude na liniji poštovanja međunarodnog prava, odnosno pune primene Rezolucije 1244 i punog poštovanja odluka međunarodne konferencije o Jugoslaviji i njene odluke o republičkim granicama kao međunarodnim granicama.
