Prema njegovim rečima, Rusija i dalje smatra da Danska nema osnova da ne izda dozvolu za izgradnju gasovoda.
„Projekat se realizuje. Čekamo odluku Kraljevine Danske o izdavanju dozvole. Jasno je da postoje i druge različite opcije u slučaju da ova dozvola izostane. Jednostavno će projekat biti nešto skuplji i trebaće malo više vremena da se realizuje“, rekao je Novak na panelu „Ruske energetske nedelje“.
„Ipak, nadamo se da će se ovaj projekat realizovati duž rute za koju je podnet zahtev za dozvolu. I ovde ne vidimo nikakve osnove da nam ne izdaju dozvolu“, dodao je on.
Sa svoje strane, predsednik upravnog odbora „Gasproma“ Viktor Zubkov smatra da je izdavanje dozvole od strane Danske čisto geopolitičko.
„Zaista se dve godine zahtevi ’Gasproma‘ ne razmatraju, ne donosi se odluka, iako su, kada se gradio ’Severni tok‘, date sve dozvole. I ’Severni tok 2‘ u suštini ide istim putem kao ’Severni tok‘. Jasno je da je ovo čisto geopolitička situacija povezana sa činjenicom da Sjedinjene Američke Države žele da deo ruskog gasa zamene sopstvenim prirodnim tečnim gasom“, objasnio je Zubkov.
„Danska bi trebalo da shvati da nema nikakvih objektivnih razloga da se ne usaglase o prolasku (’Severnog toka 2‘), tim pre što su oni bukvalno nedavno na istom mestu dogovorili prolazak gasovoda koji ide iz Norveške u Poljsku... Ako se ne budu složili, zaobići ćemo ove ekonomske zone Danske. Biće duže, biće skuplje“, saopštio je i Zubkov.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne vode ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.
