„Lideri su razgovarali o tome kako je najbolje ojačati saradnju u oblasti odbrane, bezbednosti i energetike. Oba predsednika smatraju da ’Severni tok 2‘ predstalja pretnju za energetsku bezbednost Evrope i razmatrala su na koji način je najbolje zaustaviti projekat“, navodi se u saopštenju.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“ do kraja 2019. godine. On će proći kroz teritorijalne vode ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.
Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Pri tome se zvanično kao cilj suprotstavljanja projektu navodi energetska bezbednost. Konkretno, nova šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je izjavila da „Severni tok 2“ predstavlja pretnju da će Evropska unija postati previše zavisna od energetskih resursa Rusije. Ruska strana je više puta izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan.
