Studeti koji se odluče za ovaj vid učenja imaće 450 časova nastave, a isto toliko vremena će provoditi na učenju kroz rad kod poslodavca i za to će dobijati „platu“ u neto visini od najmanje 50 odsto osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima.
Iskustvo, a ne praksa
Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra prosvete za dualno obrazovanje, za Sputnjik kaže da novi sistem učenja nema nikakve veze sa dosadašnjom praksom studenata, jer praksa ne mora da da rezultat, a novi sistem sigurno hoće.
„Da bi student odgovorio na izazov kompanije i da bi bio zaposlen posle formalnog obrazovanja, mora da ima definisane kompetencije u skladu sa onim što privreda i poslodavac traže u odnosu na zanimanje za koje se opredelio i za koje je stekao formalno obrazovanje. Kroz ovaj model studentu dajemo dragoceno iskustvo koje stiče za vreme formalnog obrazovanja. Kada ga vlasnik kompanije bude pitao da li je imao radno iskustvo, neće morati da kaže da nije, pa da to bude jedan od kriterijuma zašto neće da ga zaposle“, kaže Grujićeva.
Dodaje da će sudenti kroz rad dobiti beneficije koje fakultet sam po sebi ne mora da nudi — timski duh, veštinu komukacije i analitike — elemente koji su jako važni u sticanju samopouzdanja, ali i u vrednovanju spostvenih kapaciteta. To istovremeno znači da će onima koji se odluče za ovaj vid studiranja sigurno biti teže, ali da će, kada diplomiraju, sigurno biti u prednosti nad kolegama koje se odluče za klasične studije.
„Biće im teže za vreme formalnog obrazovanja, ali će im biti olakšan put ka svetu rada, a to je ogroman benefit, jer kompanija u kojoj se nalaze na učenju kroz rad, ako prepozna njihov kvalitet, odmah ih zapošljava. Ali suština je da, bez obzira da li će ih ta kompanija zaposliti, model ’učenja na dva mesta‘ pomaže da, pored znanja, imaju i stečene veštine i da takav student sutra može i da otvori svoje sopstveno preduzeće“, kaže Grujićeva, koja je bila i rukovodilac radne grupe koja je radila na novom Zakonu.
Korist za kompanije
Na pitanje kako će država naterati kompanije da uđu u ovaj proces, pomoćnica ministra podseća da su upravo one inicirale uvođenje dualnog obrazovanja u srednje stručno obrazovanje, jer su imale veliku potrebu za kadrovima. Kompanije i ovde imaju siguran benefit, jer dobijaju mlade stručne ljude koji mogu da odgovore na savremeni tehnološki razvoj, ističe ona.
„Kompanije su danas vrlo zainteresovane za saradnju sa fakultetima i imamo ogroman broj koji već sarađuje — Ekonomski fakultet iz Beograda sa preko 300, FON sa više od 700, Elektronski fakultet iz Niša sarađuje sa CERN-om i ABB-om u Švajcarskoj i sa još 300 kompanija. Saradnja između fakulteta i kompanija postoji, ali ona u korist studenata mora da bude potpuno uređena“, ističe Grujićeva.
Dodaje da to znači da studentu treba da se obezbedi maksimalan kvalitet u sticanju znanja i veština i da na vreme započne svoju karijeru, kako bi se izborili sa osnovnim problemom — činjenicom da prilikom zapošljavanja poslodavci uzimaju samo radnike sa iskustvom.
Ne idu po burek
Iako još nije poznato koji će fakulteti prihvatiti da realizuju ovaj program, očekuje se da to budu gotovo svi, osim Medicinskog, koji ne sarađuje sa firmama, ali ima odličnu praksu na državnim klinikama i institutima.
Stav Ministarstva je da mora da bude okrenuto problemima na koje ukazuju studenti. To, između ostalog, znači da oni koji se odluče za ovaj model studiranja, kao najmlađi u firmi neće morati da rade poslove koji nemaju veze sa obrazovanjem, recimo — da idu po burek starijim kolegama, ili da im kuvaju kafu.
„Ako student to želi da učini svom mentoru, to je stvar lepog domaćeg vaspitanja i nema veze sa procesom učenja kroz rad“, kaže Grujićeva.
„Suština je da studijski program tačno propisuje u određenom fondu časova koji se odvijaju kod poslodavca — šta je to što student u okviru tog fonda časova mora da ima u svojim ishodima u procesu učenja kroz rad. Dakle, studentu je kroz ovaj Zakon zabranjeno da radi bilo šta što nije propisano studijskim programom“, kaže sagovornica Sputnjika.
U kreiranju Zakona o dualnom modelu studija korišćena su iskustva drugih zemalja, a posebno Mađarske, u kojoj su zabeleženi odlični rezultati. Učestvovala je akademska zajednica — predstavnici Mašinskog i Elektronskog fakulteta iz Niša, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, Naučni institut „Mihajlo Pupin“, ali i Privredna komora, Unija poslodavaca Srbije, sindikati i svi ostali koji su po prvi put zaista shvatili da privredni sistem treba da se približi obrazovanju.
