On kaže da mu se kod Beograda mnogo sviđa to što oseća da srpska prestonica nije globalizovana kao ostatak sveta.
„Ako pogledate London, Pariz, Berlin — svi poprilično izgledaju isto. Ovde osećate drugačiju kulturu, duh i atmosferu i to mi se mnogo sviđa“, istakao je gost Bitef festivala u intervjuu za Tanjug.
Ostermajer ovoga puta publici predstavlja „Istoriju nasilja“ rađenu po autobiografskom romanu mladog francuskog pisca Eduara Luija, u produkciji Šaubine am Leniner Plac (Berlin).
„Priča me je dosta dirnula, sva kompleksnost i sve kontradiktornosti koje nosi i način na koji Eduar gradi priču, daje formu posttraumatskom sindromu, gradeći priču ne hronološki već prikazujući naraciju iz različitih uglova i pri tome pokazuje da su moguća različita gledanja na ono što se desilo“, objasnio je Ostermajer.
Student iz francuske provincije pokupi, na nekoj pariskoj ulici, mladog Alžirca i odvede ga u stan i sve se završava krađom smartfona, silovanjem i nemogućnošću da se ovo silovanje adekvatno prijavi porodici i nadležnim službama.
Autobiografsku priču Luija Ostermajer sklapa kao slagalicu, kombinujući vremenske perspektive i manje celine narativa, gradeći tako dramsku napetost, a u središtu nije sam erotsko-krimi zaplet, već različita društvena zla, neka od njih naizgled nevidljivija, iznutra razgrađuju građansko društvo: provincijska zatucanost i netolerancija, ksenofobija, neprofesionalnost i predrasude u javnim službama (medicinski sistem i policija).
„On pruža i jednu vrstu analize društva, ukazujući na klase, socijalnu isključenost, siromaštvo, migraciju, homofobiju i rasizam. Ova priča pruža pak mnogo kompleksniji pogled na situaciju, ali isto tako jeste jedna lična perspektiva autora“, istakao je Ostermajer.
On je primetio da kako se društvo sve više deli i raste poriv za preživljavanjem, sve su veće razlike između klasa, vraćaju se siromaštvo i beda, pa je bolje da se govori o neprivilegovanoj, nego o radničkoj klasi.
Pored radničke klase, u poslednje vreme ga preokupira tema uspona ekstremne desnice, pa upravo radi na komadu prema knjizi u kojoj se autor zapravo pita koji su uzroci toga.
„Teško je odgovoriti sažeto na to pitanje, ali deo uzroka je u slomu levice i neuspehu socijaldemokratskih partija, kao i pojedinih komunističkih partija u Francuskoj i Italiji“, smatra Ostermajer.
