Uznemirenje je izazvala vest koja se pronela Srbijom — da je jedna od najvećih evropskih privatnih banki matičnih ćelija „Krio sejv“ izgubila dozvolu za rad.
Švajcarska Agencija za lekove i medicinska sredstva oduzela je „Krio sejvu“ dozvolu za rad i pravo da prikuplja, skladišti, uvozi i izvozi matične ćelije.
Oko 10.000 roditelja, koliko srpski mediji navode da ima onih koji su „Krio sejvu“ poverili matične ćelije svoje dece na čuvanje, sa pravom su počeli da postavljaju pitanja — šta će biti sa matičnim ćelijama njihove dece, koje su poverili na čuvanje „Krio sejvu“.
Paniku je donekle smirio Jakub Baran, prvi čovek kompanije „Famikord“, izjavom da su matične ćelije koje su poverene na čuvanju „Krio sejvu“ uskladištene u banci matičnih ćelija u vlasništvu ove kompanije u Varšavi, najvećoj takve vrste u Evropi.
Propast „Krio sejva“, koju srpski mediji predstavljaju kao svetsku senzaciju, to zapravo nije, kaže direktor kompanije „Biosejv“ Nebojša Petrović. „Krio sejv“ je prekinuo svoje poslovanje pre četiri godine u Sloveniji, a ubrzo nakon toga i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji — jedina zemlja u kojoj je „Krio sejv“ ostao da posluje je Srbija, a sada, nakon četiri godine i u našoj zemlji su prestali sa poslovanjem.
„Aktivnosti ’Krio sejva‘ nisu na nivou kao što su bili nekada, njihovo finansijsko stanje nije na onom nivou na kome bi trebalo da bude. Uzorci, koji su tema u ovih nekoliko dana, skoro svi, oko 98 odsto, nalaze se u jednoj od laboratorija ’Famikord grupacije‘, koja laboratorije ima u celoj Evropi – u Nemačkoj, Italiji, Španiji, Švajcarskoj, pa i u Varšavi. Lično sam u maju bio u toj laboratoriji i video sam uzorke koji vizuelno deluju jako dobro. Setovi i tankovi spakovani su u propisnim dimenzijama i propisnim prostorijama. Njihovo stanje je takvo da su sačuvane“, kaže Petrović.
Roditelji iz Srbije, prema njegovim rečima nemaju potrebe da se brinu oko uzoraka matičnih ćelija svoje dece. Ti uzorci čuvani su u Belgiji i Holandiji, a pre nekoliko godina su prebačeni u Švajcarsku, odakle su otišli u Varšavu.
Uzorci iz Švajcarske koje je pomenuo Baran, a za koje se još ne zna gde su, čuvani su u malim laboratorijama, institutima i bankama i ne odnose se na uzorke iz Srbije, napominje Petrović.
Ipak, slučaj „Krio sejv“, kao prvi od svoje vrste sa kojim se suočavamo, otvorio je nekoliko vrlo važnih pitanja, pre svega pitanje zaštite od eventualnih zloupotreba matičnih ćelija. Kako to sprečiti? Postoji li mogućnost da roditelji na neki način kontrolišu čuvanje matičnih ćelija svoje dece.
Siguran sam da će svaka banka matičnih ćelija dozvoliti klijentima da dođu u banku i pogledaju u kojim se uslovima čuvaju uzorci njihove dece.
„To su tankovi od pet do dvanaest i po hiljada uzoraka. Manje-više, to je teško vidljivo, ali roditelji mogu da dobiju informaciju kako to izgleda. Postoje neke banke koje, po meni, nikada nisu ni bile ozbiljne, ako je u pitanju neka vrsta sigurnosti na duže staze. U Grčkoj ima nekoliko banaka za koje nisam siguran ni gde se nalaze, ni da li klijenti sa njima uopšte imaju kontakt, bila je i jedna banka iz San Marina takođe. Ovo je biznis, ako ga tako možemo nazvati, kao i svaki drugi, ima ozbiljnih igrača, ozbiljnih banaka, ima i nekih malih koji pokušavaju da nađu svoje mesto pod suncem“, objašnjava Petrović.
Ceo slučaj sa „Krio sejvom“ govori nam o tome da banka koja čuva uzorke mora čvrsto da stoji na nogama i da klijentu daje potpunu sigurnost, dodaje on. „Krio sejv“ je tako delovao pre desetak godina, ali u poslednjih šest godina bilo je jasno vidljivo da ova kompanija nije baš toliko pouzdana.
„Roditelji su se poslednjih godina odlučivali za ’Krio sejv‘, zato što je njihova finansijska ponuda bila upola jeftinija nego prethodnih godina, a sama ta informacija govorila je o tome da se možda radi i o prevari. Svaki proizvod ima svoju cenu i ne može da košta upola jeftinije“, zaključuje Petrović.
