„Već nekoliko godina je (inicijativu) promovišemo, a nedavno, ovog leta, održali smo specijalnu prezentaciju i ažurirali svoj pristup. On se sastoji u prilično jednostavnim stvarima. Sve zemlje Persijskog zaliva i njihovi partneri u regionu i šire treba da sednu za pregovarački sto i da započnu sa smanjivanjem napetosti kroz vrlo jednostavne korake — mir i poverenje, transparentnost, međusobno pozivanje na različite manifestacije sa oružanim snagama i razvijanje drugih koraka koji će pomoći jačanju međusobnog razumevanja i slaganja u tome da treba razgovarati“, objasnio je Lavrov.
„Osećamo interesovanje za našu inicijativu, ali još uvek ne od svih uključenih igrača. Nadam se da će ova tužna epizoda podstaći naše kolege da zauzmu pažljiviji stav prema ruskoj inicijativi. Potrebno je delovati sistemski i stvoriti sveobuhvatan okvir u kome će se lakše pregovarati“, naglasio je ministar.
Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije predstavilo koncept kolektivne bezbednosti u Persijskom zalivu. Ministarstvo je dokument predstavilo predstavnicima arapskih zemalja, Irana, Turske, „petorke“ stalnih članica Saveta bezbednosti UN, Evropske unije, Arapske lige i zemalja BRIKS-a. Dokument je dostavljen i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i Generalnoj skupštini ove organizacije.
Među merama koje je predložila Moskva za jačanje bezbednosti u regionu su odustajanje od stalne dislokacije grupa vanregionalnih država u zemljama Persijskog zaliva, stvaranje demilitarizovanih zona, uspostavljanje „hitne linije“ i razmena informacija o kupovini oružja i oružanim snagama. Rusija predlaže i stvaranje bezbednosne organizacije koja bi uključivala Rusiju, Sjedinjene Američke Države, Kinu, Indiju, Evropsku uniju i druge zainteresovane strane.
Najveći izvoznik i jedan od tri najveća proizvođača nafte Saudijska Arabija je, nakon napada na njena naftna postrojenja 14. septembra, smanjila proizvodnju za više od polovine ukupnih kapaciteta — za 5,7 miliona barela dnevno, umesto uobičajene količine koja je iznosila oko 9,8 miliona. Saudijski ministar energetike objavio je 17. septembra da su se zahvaljujući upotrebi rezervi zalihe nafte već vratile na svoj prethodni nivo, a da je od izgubljene proizvodnje za sada obnovljena polovina.
Jemenski pobunjenici Huti, protiv kojih se bori Arapska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom, saopštili su da su naftne objekte kompanije „Saudi Aramko“ napali pripadnici njihovog pokreta sa bespilotnim letelicama. Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da nema nikakvih dokaza o napadu iz Jemena i za napad je optužio Iran. Arapska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom takođe smatra da je Teheran umešan u napade. Iran negira ove optužbe.
