Koliko nam je bio potreban veliki borac najbolje se videlo protiv Španije i posebno Argentine, kad je trebalo zaustaviti zahuktalog protivnika. Milosavljević nije siguran da bi bilo drugačije da su on i Miloš Teodosić bili na terenu.
„Možda bi bilo drugačije da smo mogli da igramo, a možda i ne bi. To nažalost, nikada nećemo saznati“, sa setom u glasu priča Gagi za „Novosti“.
„Čuo sam se sa saigračima. Po njihovim izjavama može da se zaključi kako su doživeli taj poraz od Argentine. Sad se u Srbiji stvara slika da je ovo tragedija, ali sigurno da je igračima najteže. Oni su odvojili celo leto, trenirali, borili se. Ovo je generacija koja je pravila neverovatne uspehe. S razlogom se stvorila euforija. Sasvim je logično da su svi očekivali mnogo. Imali smo sjajnu ekipu na okupu ovog leta, ali podlegli smo pritisku“.
I za Dragana je bilo veoma čudno da gleda susret Srbije i SAD u razigravanju od 5. do 8. mesta.
„Pa niko to nije mogao da zamisli. Očekivalo se da bude barem u polufinalu, ako ne u finalu. Nije bilo sreće za nas. Došao je loš momenat baš kad ne treba. Skroz je u redu biti i među pet najboljih ekipa na svetu. Ostaće žal zauvek, jer smo dobro radili, na pripremama nismo imali poraz... Ali samopouzdanje je palo u najgorem trenutku. Lepo je što smo dobili Amerikance.“
Na šampionatu u Kini najveći favoriti nisu došli do borbe za medalju.
„Zna se da je četvrtfinalni meč najbitniji. Argentinci su me baš iznenadili, ne znam da li smo mogli da očekujemo da nam stvore toliko problema. Ali očigledno kad je eliminaciona faza, jedna utakmica, može da se namesti da slabija ekipa iskoristi loš dan favorita.
Jedan od teških trenutaka koji je poljuljao „orlove“ još tokom priprema bio je Milosavljevićev izlazak sa terena na meču „Akropolis kupa“ protiv Turske.
„Odmah sam znao da je ono najgore“, kao iz topa odgovara igrač koji je već imao tešku povredu kolena 2014. godine, samo što je tada drugi problem bio u pitanju.
„Mnogo mi je bilo teško da gledam utakmice. Prvo, zbog toga što sam doživeo ovakvu povredu i čeka me godinu dana pauze. A drugo, jer sam stvarno imao ogromnu želju da pomognem nacionalnom timu. Šta da se radi, pozitivan sam i jedva čekam da zaigram ponovo košarku“.
Pokušao je Dragan da objasni kako se dogode te povrede bez ikakvog kontakta na terenu.
„To nije posledica fizičke nespremnosti, već nekog zamora u glavi. Tih povreda ranije nije bilo ovoliko. Previše se u sportu sve vrti oko novca. Sve manje se misli na igrače, koji imaju malo vremena za oporavak tela. Mada, mi smo potpuno svesni tog rizika i sa tim živimo.“
Na pitanje da li je olakšavajuća okolnost činjenica da je već prolazio kroz isti period, Gagi daje pozitivan odgovor.
„Lakše mi je zbog toga, jer tačno znam šta me čeka. Trajaće baš dugo, ali sada neću praviti neke greške koje sam prošli put pravio. Mogao bih možda da se vratim na kraju sezone, ali realnije je da budem spreman za početak sledeće“.
Pozitivne misli održavaju Draganovu nadu da će ponovo nositi dres sa grbom Srbije.
„Naravno da bih to najviše voleo“, završio je lepom željom razgovor Milosavljević.
