Izbor Lasla Tročanjija za komesara za proširenje, prema mišljenju Grubješićeve, svakako je dobra vest za Srbiju i najbolji izbor od imena koja su pominjana. Između ostalog, u igri je bila Hrvatica Dubravka Šuica, pripadnica HDZ-a koja nije baš naklonjena Srbiji. Ipak, kako kaže naša sagovornica, logika i pravila, i pisana i nepisana, govorila su da komesar za proširenje ne može biti iz zemlje koja ima teritorijalne sporove sa tri zemlje kandidata — Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, plus spor pred međunarodnom arbitražom sa Slovenijom.
Uz podsećanje da svi komesari, pa i Tročanji još treba da prođu glasanje u Evropskom parlamentu, Grubješićeva ističe da se iz izjave Ursule fon der Lejen može naslutiti da će Zapadni Balkan imati značajnije mesto u politici nove Komisije.
„Lejenova je rekla da će Zapadni Balkan biti jedan od njenih prioriteta. Samim tim će i komesar voditi računa o regionu, ali će imati težak zadatak da ubedi zemlje-članice koje nisu sklone proširenju da ono ipak treba da bude visoko na evropskoj agendi, a inače je na margini“, navodi generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Nema prijema za mandata nove Komisije
Prema njenom mišljenju, biće potrebno da se uloži mnogo resursa da se proširenje vrati visoko na agendu, ali ostaje da se vidi hoće li se to desiti.
„Mogu samo da se nadam da će na kraju mandata nove komisije jedna ili dve zemlje, Srbija ili CG ili obe potpisati ugovor o pristupanju. Međutim, prijema novih članica neće biti za mandata te komisije. Dobro je da to znamo da nas ne iznenadi izjava kao kad je Junker preuzeo prethodnu Evropsku komisiju i izjavio da za vreme njegovog mandata neće biti proširenja, što je bila konstatacija očiglednog. Tako je i sada — bolje da sami konstatujemo da toga neće biti, ali da postoji šansa da se dosta približimo“, kaže Grubješićeva.
Na pitanje može li činjenica da Srbija ima značajnu mađarsku manjinu, čija prava poštuje, biti dodatni motiv za novog komesara da se agilnije zauzme za ubrzanje evropskog puta Srbije, ona odgovara da je to sigurno važan momenat, ali da očekivanja i od Tročanjija, i od visokog predstavnika Žozepa Borela, koji je iz Španije, zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova, „treba smestiti u realan okvir“ .
Ona takođe naglašava da u opisu posla EK jeste proširenje, ali kod donošenja većine odluka pre svega se pitaju zemlje-članice.
„Da nije tako verovatno bi i naš proces pristupanja išao brže. Za pet godina otvoreno je samo 17 poglavlja, dva su privremeno zatvorena još na prvoj međuvladinoj konferenciji. Neke države su kompletno sve pregovore završavale za pet godina, a mi još čekamo izveštaj o skriningu za poglavlje 31 za spoljnu i bezbednosnu politiku. Postoje zemlje-članice koje imaju interes da proces proširenja bude usporen što se i dešava“, kaže Grubješićeva.
Na pitanje da li je popularnost EU u Srbiji tokom mandata odlazeće Komisije opala zbog sporosti procesa, kao i zbog politike dvostrukih aršina i ucena koju je Brisel primenjivao prema Srbiji, Grubješićeva odgovara da je Komisija predvođena Žanom Klodom Junkerom ipak donela strategiju proširenja i prvi put pomenula 2025. godinu kao moguću godinu za pristupanje Srbije i Crne Gore.
„Nažalost, Evropski savet tu strategiju još nije usvojio. Potrebno je dodatno ubeđivanje nekih članica kako bi njihov stav prema daljem proširenju bio omekšan. Tu pre svega mislim na Francusku, ali tu su i Nemačka i Holandija koje nisu zadovoljne stanjem u samoj Uniji i žele da se ona prvo reformiše“, objašnjava sagovornica Sputnjika, dodajući da i zemlje kandidati treba da pokažu spremnost da se transformišu.
Hoće li i EU imati specijalnog izaslanika
Kad je reč o posredničkoj ulozi EU u dijalogu Beograda i Prištine, naša sagovornica očekuje da će Borel kao iskusniji diplomata od dosadašnje visoke predstavnice Federike Mogerini učiti na njenim greškama, mada smatra da će pravi podsticaj dijalogu dati imenovanje specijalnog američkog predstavnika za Zapadni Balkan Metjua Palmera.
„Verovatno će i EU delegirati specijalnog izaslanika i neće samo Borel biti zadužen da bude moderator u nastavku dijaloga“, veruje Grubješićeva, napominjući da za tu dužnost ima više kandidata, ali i da još nije jasno hoće li specijalni izaslanik uopšte postojati.
Onda dodaje da, bar zasad, neće biti promene formata i da će se dijalog nastaviti pod patronatom EU.
Komentarišući više puta ponovljenu izjavu predsednika Češke Miloša Zemana da je priznanje Kosova bilo velika greška njegove zemlje, sagovornica Sputnjika primećuje da i pored toga ne treba očekivati da Prag to priznanje povuče.
„S druge strane, činjenica je da o rešavanju tog problema govore svi i da je ponovo aktuelan zato što Briselski sporazum nije sproveden. Videćemo da li će nastavak dijaloga uopšte ići u pravcu primene Briselskog sporazuma ili iznalaženja nekog drugog rešenja. Briselski sporazum skoro retko ko da pominje“, navodi ona.
Prozivke zbog Kine i Evroazijske unije
Grubješićeva se osvrnula i na prozivke upućene Srbiji iz Brisela povodom kineskih investicija i sporazuma sa Evroazijskom unijom koji uskoro treba da bude potpisan.
„Evropska unija treba da izgradi sa Kinom čvrsto partnerstvo i veze i da je ne doživljava samo kao konkurenta. Što se tiče Evroazijske unije, nije Srbija aplicirala za članstvo, nego sklapa sporazum sa njom, svesna da će kad postane članica Unije morati da poništi sve te sporazume. To nije ništa novo“, konstatuje ona.
Srbiji ostaje samo da se u evrointegracijama fokusira na dve stvari: na zasad nepremostivu prepreku rešavanja kosovskog problema i na unutrašnje reforme s akcentom na vladavinu prava, nezavisno pravosuđe i medijske slobode, što su i bile primedbe u poslednjem izveštaju Evropske komisije, zaključuje Suzana Grubješić.
