Kao i u vreme početka gradnje gasovoda „Južni tok“, na Balkanu su svoju diplomatsku šetnju započeli američki senatori, a iz Energetske zajednice (EZ) stižu nova tumačenja. Iz EZ kažu da ih Srbija nije zvanično obavestila da je započela izgradnju ovog cevovoda na svojoj teritoriji. Takođe, kritikuju odluku Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) o izuzeću gradnje magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice od Trećeg energetskog paketa. Podsetimo, EZ je dala „zeleno svetlo“ za tu odluku AERS-a početkom februara ove godine.
Na Balkanu se čeka hoće li Vlada Bugarske zamešateljstvo sa izborom izvođača radova za gradnju deonice „Turskog toka“ na svojoj teritoriji preseći krajem ovog meseca, ili će im to poslužiti za dalje odlaganje, a možda i za reprizu dešavanja iz 2014. godine — kada su odustali od gradnje „Južnog toka“ — za šta ih, inače, već optužuje bugarska opozicija.
Istovremeno se i u Evropi nastavlja kampanja protiv ruskog gasa. Poljaci, kojima iduće godine ističe dugogodišnji ugovor o tranzitu ruskog gasa ka Evropi gasovodom „Jamal-Evropa“, što znači da su veoma blizu situaciji u kojoj se nalazi Ukrajina, poručuju da se okreću LNG gasu iz SAD — bez obzira na to što je skuplji od ruskog. Nemci i dalje moraju da se brane da im treba „Severni tok 2“...
Uoči predstojeće zime ruski gas je posebno aktuelan, zato što ove godine ističe ugovor o tranzitu tog energenta kroz Ukrajinu, o čemu su Bugari već zvanično obavešteni. Zbog svega toga ponovo se nameću pitanja — može li Rusija, i pored svih ovih političkih igara zbog gasa, da bude pouzdan partner EU u oblasti energetike i da li je i koliko ugrožena energetska bezbednost, pre svega, balkanskih zemalja…
O svemu tome u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa doktorom Mitrom Kovačem, osnivačem i predsednikom Evroazijskog bezbednosnog foruma.
