Tukli smo Amere na njihovom terenu, pa „gaučose“ u finalu SP, dobili heroje nacije, možemo li opet? (foto, video)

Prštalo je na terenu od brzih trojki, Jovićevih i Jokićevih asistencija. Loptu su u koš zakucavali Milutinov i Marjanović. Posebno je razigran bio Bogdan Bogdanović, koji je cepao mrežicu odakle je hteo. Ima neverovatan procenat šuta za tri poena — čak 65,2%. A kako i ne bi, kad je u Kini pokazao da ume da pogađa trojke i zatvorenih očiju.

Timski duh ove ekipe se video od prvog do poslednjeg minuta oba meča.

Nije ni čudo što su „orlovi“ glavna tema svih svetskih medija posle prvih odigranih utakmica, a ni to što ih je FIBA proglasima glavnim favoritima za osvajanje prvog mesta, čak i ispred Amerikanaca.

Tek je početak, rano je za prognoze, ali ovo sve neodoljivo podseća na onaj šampionat iz 2002, kada su na parketu bili neki drugi momci. Generacija koju su predvodili Divac, Bodiroga, Jarić, Gurović, Stojaković napravila je tada jednu od najvećih senzacija na Svetskim prvenstvima.

Na domaćem terenu je izbacila reprezentaciju SAD predvođenu NBA zvezdama Redžijem Milerom, Džermejnom O’Nilom, Polom Pirsom...

A onda su naši nastavili ka svom snu. Ka svetskom tronu, ka medalji najjačeg sjaja, ka besmrtnosti... Želeli su trofej više nego iko. Igrali su za slavu, za svoju zemlju, za navijače koji su pored malog ekrana provodili noći i jutra.

U finalu je pala Argentina, koja je imala najmoćniji sastav u svojoj istoriji. Oberto, Skola, Đinobili, Skonokini su inače bili prvi koji su uzeli skalp Amerikancima na tom prvenstvu i pobedili ih u grupi.

Veliki meč, jedno od najuzbudljivijih finala SP u košarci, dobila je Jugoslavija.

U samoj završnici, posle povratka iz ambisa, došlo se do produžetaka i dodatnih pet minuta. Cela nacija je bila uz TV ekrane. Očekivao se nokaut protivnika... Verovalo se u svakog pojedinca, u Svetislava Pešića, u njegove odluke. S razlogom, ispostavilo se posle dodatnih pet minuta. Neverovatno borbena Argentina je bačena na kolena. Urlik Šarenca: „Gotovo. Sve je gotovo. Jugoslavija je šampion sveta!“

I veliko slavlje je moglo da počne. Prvo na terenu i u sali, a onda širom Indijanapolisa, širom Srbije, Crne Gore, Republike Srpske…

Hoće li sadašnji „orlovi“ dotaći visine svojih prethodnika? Mogu li Jokić, Bogdanović, Jović, Marjanović da budi novi heroji nacije? Po talentu, želji, umeću, po pristupu u prve dve utakmice — izgleda da mogu. Korak po korak, tek je počelo...

Još je jedna stvar zanimljiva. I tada je pohod na tron krenuo preko Angole.

Pa neka se istorija ponovi. Svi se tome nadamo. A momci i te kako daju povoda za nadu. Srećno, plavi.

Ponovilo se!