Novoimenovani američki izaslanik ističe da je prihvatio tu funkciju zato što misli da može da se postigne sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji bi transformisao ceo Balkan, otvorio evropski put Srbije i privremenih institucija Kosova i bio „pozitivna stvar za region, Evropu i SAD“.
„Rešenje kosovskog pitanja je na mojoj agendi veoma visoko. Imamo mogućnost i želimo da je iskoristimo“, kaže Palmer i precizira da je njegov cilj da što pre vrati strane za pregovarački sto i da osigura dogovor.
„Povratak Beograd i Prištine za pregovarački sto je kratkoročni cilj SAD“, ističe Palmer.
Povratak na pregovore
„Imamo izbore na Kosovu 6. oktobra, a u Srbiji će biti održani na proleće. Imaćemo između izbora mogućnost za nastavak pregovora, koju treba da iskoristimo. Nadamo se da će obe strane iskoristiti tu priliku koja se ukazuje“, naglasio je on.
Palmer je kazao da u ovom procesu postoji niz izazova, a da je jedan od njih da se što pre nastave pregovori, a drugi da se pronađe dovoljno zajedničkog osnova za pregovore.
Izrazio je nadu da će „iduća kosovska vlada prihvatiti da suspenzuje takse“, kako bi omogućila obnovu dijaloga, a da će Beograd zaustaviti svoje napore na „međunarodnoj delegitimizaciji Kosova“ i lobiranje kod drugih zemalja da povlače priznanje.
Sve to, prema njegovim rečima, „truje atmosferu“ i čini teškim povratak pregovorima u konstruktivnom duhu.
Upitan — ako nema crvenih linija u dijalogu, kao što se zvanično ponavlja, u čemu je problem, na primer, što Srbija lobira protiv samoproglašene nezavisnosti Kosova — Palmer kaže da je lobiranje izazvalo takse, a one su postale prepreka napretku u dijalogu, a na drugoj strani, Beograd ih smatra razlogom da se ne vrati za pregovarački sto.
„Tako nešto nije od pomoći. Lobiranje kod, pre svega, malih zemalja da povuku priznanje je, možda, taktički uspeh za Srbiju, ali košta Beograd očuvanja svojih interesa i postizanja dogovora o normalizaciji. Nadamo se da će obe starne razumeti svoje interese i postići dogovor“, kazao je on.
Palmer ne krije da bi SAD želele da vide međusobno priznanje kao centralnu tačku dogovora.
Istakao je da je cilj SAD da podrže dijalog i sporazum, iz kojeg bi svi izašli kao da su zaštitili svoje osnovne interese.
Naglasio je da niko ne treba da ima osećaj da je izgubio i da „nema razloga da kompromis ne bude pobeda za sve“ — za Srbiju, za privremene institucije Kosova i za međunarodnu zajednicu.
„To će zahtevati kompromis, neku vrstu empatije i razumevanja za to kako druga strana gleda na stvari, kao i spremnost na saradnju u pronalaženju dogovora koji bi bio lokalno prihvatljiv, a ujedno bi mogao da se građanima predstavi kao pravo rešenje“, objasnio je Palmer.
Evropska perspektiva Srbije
Rekao je da SAD i Srbija žele istu stvar, a to je napredak ka evropskoj budućnosti Srbije.
„Želimo evropsku perspektivu za Srbiju, a postići je — zahteva rešenje kosovskog pitanja. Srbija ima podršku SAD u tom procesu, kao što je ima i Kosovo. Mi želimo da pomognemo stranama da se sastanu, da identifikuju tačke zajedničkog interesa, ali i razlike, i da dođu do sporazuma koji bi bio najbolji za njihovu budućnost“, objasnio je Palmer.
Na pitanje — šta SAD podrazumeva pod kompromisom, u situaciji u kojoj je jasno da Beograd neće pristati da prizna Kosovo, a da ne dobije ništa — Palmer je rekao da nije na SAD da govori šta je kompromis i da je važno da strane same preuzmu odgovornost za taj proces.
„Mi smo spremni da sarađujemo sa vlastima u Beogradu i Prištini, podržavajući napredak. Veoma je važno da sporazum bude nešto lokalno, a ne nešto što je napisano u Vašingtonu i potom nametnuto stranama. Tako nešto ne bi bila stabilna budućnost“, smatra Palmer.
Na pitanje — šta ukoliko ne dođe do dogovora — Palmer odgovara da bi, u tom slučaju, svi bili na gubitku.
„Nadamo se da je moguće postići sporazum, a u tom procesu mogu da računaju na prijateljstvo, podršku i aktivno angažovanje SAD“, rekao je Palmer.
U dijalogu, smatra, ima mnogo tema o kojima treba razgovarati, jer svako održivo rešenje sadrži multidimenzionalni, politički, ekonomski i bezbednosni aspekt, kao i kulturni, po pitanju položaja imovine Srpske pravoslavne crkve.
„Sve su to otvorene teme o kojima treba razgovarati. Ima mnogo elemenata za razgovor“, poručuje Palmer.
Na pitanje — da li su održiva tumačenja dela javnosti, prema kojima se požurivanje Zapada, da do rešenja kosovskog pitanja dođe do juna, dovodi u vezu sa izborima u SAD i sa željom Donalda Trampa da rešenje bude u njegovom mandatu — Palmer je rekao da želja da se postigne rešenje nije vođena američkim političkim kalendarom, već činjenicom da će spor, što duže traje, ostati nerešen i biće teže da se napreduje ka dogovoru.
„Nadam se da će i strane razumeti potrebu hitnosti i da će što pre moći, nakon izbora na Kosovu i formiranja vlade, da se vrate dijalogu“, zaključio je Palmer.
