Na položaje Vojske Republike Srpske NATO avijacija bacila je ukupno 1.026 bombi, od čega 708 navođenih, a ukupna težina bačenog eksploziva iznosila je oko 10.000 tona, pri čemu je korišćena radioaktivna municija sa osiromašenim uranijumom, podseća agencija „Srna“.
Povod za akciju NATO, pod nazivom „Namerna sila“, bila je eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 28. avgusta 1995. godine, za koju su optužene srpske snage.
„Srna“ podseća da je u izveštaju nezavisne komisije iz tog perioda navedeno „da ne postoje jasni dokazi da su granate došle sa srpskih položaja“, što je potvrdio lično i Jasuši Akaši, tadašnji izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan.
Takođe, britanski general Majkl Rouz, tadašnji komandant Unprofora, izjavio je nakon incidenta na Markalama „da se ne može utvrditi odakle je granata ispaljena“, a pukovnik Andrej Demurenko, komandant ruskog mirotvoračkog bataljona u Sarajevu, koji je učestvovao u istrazi, saopštio je da su Srbi „nepravedno bili optuženi, samo da bi NATO imao povod za napad“.
Bombardovanje Republike Srpske završeno je 14. septembra 1995. godine, kada je postignut dogovor da Vojska Republike Srpske povuče teško oružje iz takozvane „Zone bezbednosti“, što je i učinjeno 17. septembra.
„Srna“ ističe da je za bombardovanje Pala, Jahorine, Hadžića, Vogošće, Ilijaša i Bratunca, mesta koja su bila pod kontrolom Vojske Republike Srpske, NATO koristio osiromašeni uranijum, a od njegovih posledica umrlo je najviše bivših stanovnika opštine Hadžići.
Prema odluci Odbora Vlade RS za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova iz marta ove godine, kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja u RS određen je 9. septembar.
Taj datum je izabran u znak sećanja na dan kada su u NATO bombardovanju ubijeni brat i sestra Radmila i Radenko Galinac iz naselja Grlica u Vojkovićima, na srušenom mostu u naselju Semizovac kod Sarajeva.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja inicirala je Novinska agencija Republike Srpske — „Srna“.
