„Nije nam jasno zašto je uobičajeni format za ove sastanke ovog puta promenjen. Ako je dosadašnja praksa bila da se ovi sastanci održavaju u formatu ministara spoljnih poslova država-članica EU i kandidata za članstvo u EU, ne vidimo nikakvo opravdanje za promenu formata“, rekao je Dačić na sastanku u Helsinkiju.
Kako je istakao, kriterijumi EU za sticanje statusa kandidata za članstvo veoma su jasni i njegovo sticanje je zasluženo postizanjem odgovarajućih rezultata u procesu pridruživanja, a na osnovu zajedničke odluke država-članica.
U tom smislu je format u kome je današnji sastanak sazvan veštački, jer nije baziran na tim kriterijumima i predstavlja svojevrstan presedan, ukazao je Dačić.
„Po prvi put u praksi na sastanak u ovom formatu pozvana je i teritorija koja je daleko od statusa kandidata za članstvo u EU. Svesni smo da je odluka o pozivanju suvereno pravo visoke predstavnice, ali svejedno, moramo da ukažemo na neprinicipijelnost“, poručio je šef srpske diplomatije.
Ako je, kaže, sa druge strane svrha sastanka podsticanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, odnosno „resetovanje regionalne dinamike“, kako je u pozivu za sastanak i navedeno, nejasno je kako ovaj sastanak može doprineti podsticanju regionalne saradnje, kada je svim učesnicima jasno da u ovom trenutku glavnu prepreku za unapređenje regionalne saradnje predstavlja ponašanje Prištine.
Dačić je istakao da se Srbiji zamera da je aktivna na međunarodnom planu, što je u stvari sasvim legitimno, ali ono što Priština radi nije legalno.
„Razlika je ogromna“, podvukao je Dačić.
U tom smislu, istakao je da neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, flagrantno kršenje CEFTE, pokušaj pravljenja vojske protivno Rezoluciji SB UN 1244, pokušaji prekrajanja istorijskih činjenica i zloupotreba kulturnog nasleđa, ograničavanje slobode kretanja zvaničnicima i građanima iz centralne Srbije na Kosovu i Metohiji — nikako ne mogu predstavljati korake u pravcu podsticanja regionalne saradnje.
„Više je nego jasno da za Srbiju sva pitanja koja su predmet dijaloga sa Prištinom, koji se vodi pod okriljem EU, ne mogu biti predmet regionalne saradnje pre postizanja rešenja u okviru dijaloga. Regionalna saradnja ne može biti zamena za dijalog“, poručio je Dačić.
Zato Srbija očekuje od EU da preduzme odgovarajuće odlučne korake kojima bi uticala na Prištinu da odustane od jednostranih poteza i omogući nastavak dijaloga i doprinese smirivanju tenzija u regionu, ponovio je šef srpske diplomatije.
On je naveo da je regionalna saradnja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, koja je posvećena njenom unapređenju, jer to doprinosi procesu pomirenja i daje dodatni impuls za razvoj regiona u nizu segmenata.
Ali, ukazao je, to je moguće samo u zadatim i dogovorenim okvirima sa kojima su se svi složili.
Dačić je istakao da je poznato da je punopravno članstvo u EU ključni spoljnopolitički prioritet Srbije i da je, pored Srbije, čitavom regionu mesto u EU, jer bez uključivanja Zapadnog Balkana zajednički ekonomski i politički prostor na evropskom kontinentu neće biti potpun.
Podsetio je da je jasnu poruku upravo na tim linijama nedavno poslala i nemačka kancelarka Angela Merkel, te da je važno da pitanje proširenja ostane visoko na agendi EU i novog sastava evropskih institucija.
Dačić je naveo da je Srbija uključena u svim oblastima regionalne saradnje, te da se agenda povezivanja mora podržati i da bi trebalo posvetiti pažnju iznalaženju povoljnih izvora za finansiranje ranije dogovorenih infrastrukturnih projekata u okviru agende.
„Konkretna i kontinuirana finansijska podrška EU nam je svima neophodna. Verujemo da bi pomogla ’resetovanju dinamike u regionu‘“, rekao je Dačić.
Dodao je da je infrastruktura ono što nas fizički povezuje i stvara preduslove za sva ostala „povezivanja“.
„Verujemo da pomirenje i izgradnja poverenja idu paralelno sa povezivanjem, što se više i lakše građani, a naročito mladi, susreću, razgovaraju, posluju, to će proces ići lakše i brže“, dodao je Dačić.
Takođe, poručio je da istorijski revizionizam nigde, a pogotovo na našim ranjivim prostorima, nikako ne pomaže.
„Istorija nas, nadam se, uči da ne pravimo iste greške. Zato je to još jedna od prepreka koje treba prevazići u preoblikovanju regionalne saradnje“, dodao je Dačić.
Sve dok saradnja bude podređena isključivo želji pojedinih da se nametnu kao potpuno jednaki, oduzimajući mogućnosti unapređenja regiona i dovodeći u pitanje čak i njegovu stabilnost, nećemo moći da se nadamo napretku, poručio je on.
Kako je rekao, pred nama su brojne šanse za saradnju na koju smo pristali zato što je to u interesu građana.
„Umesto pokušaja prikazivanja svih u regionu kao ravnopravnih država, kršenja obaveza i kočenja saradnje u oblastima u kojima je moguća i umesto stavljanja jednostranih interesa i nerealnih ambicija ispred regiona i napretka, potreban nam je odgovaran, posvećen i pre svega realan pristup svih učesnika. Jedino tada ćemo moći da pričamo o resetovanju dinamike u regionu“, zaključio je Dačić.
