Većina pčela pomrla je u četiri brazilske savezne države: 400 miliona u Rio Grande do Sulu, sedam miliona u Sao Paolu, 50 miliona u Santa Katarini i 45 miliona u Mato Groso do Sulu, navodi „Si-Bi-Es njuz“.
Smatra se da je korišćenje neonikotinoida i fipronila, poljoprivrednih insekticida zabranjenih u Evropi, izazvalo pomor pčela.
Aldo Maćado, potpredsednik Asocijacije pčelara Rio Grande do Sula izjavio je za „Blumberg“ da je njegova zajednica pčela potpuno nestala 48 sati nakon smrti prvih pčela.
„Čim je počelo uklanjanje umirućih pčela iz košnice, zdrave su se zarazile i počele masovno da umiru“, rekao je Maćado.
Istraga „Grinpisa“ otkrila je da je u Brazilu dozvoljena upotreba 1.200 pesticida i „ubica korova“ u poslednje tri godine, iako oni sadrže hemikalije čija je upotreba zabranjena u Evropskoj uniji.
Otkako je predsednik Žair Bolsonaro preuzeo funkciju u januaru, u zemlji je porasla upotreba pesticida za 27 odsto u odnosu na isti period 2018. godine. Istraga je utvrdila da je Brazil najveći kupac pesticida u svetu.
Preti glad
Marija Laura Kanineu, direktorka brazilskog „Hjumen rajts voča“, rekla je „Grinpisu“ da brazilske vlasti i dalje dozvoljavaju upotrebu pesticida, ne obazirući se na opasne hemikalije koje sadrže.
Smrt pčela mogla bi ozbiljno da utiče na svetski lanac ishrane.
Prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija iz maja 2018. više od 75 odsto svetskih prehrambenih kultura se „u određenoj meri oslanja na oprašivanje radi prinosa i kvaliteta“.
„Nepostojanje pčela i drugih oprašivača izbrisalo bi sa lica zemlje kafu, jabuke, paradajz i kakao, da navedemo samo neke od useva koji se oslanjaju na oprašivače. Oprašivači poput pčela, osa, ptica, slepih miševa i buba lete, skakuću i puze po cveću i pomažu biljkama da se oplode. U prethodnim decenijama opadali su i broj i raznolikost oprašivača, a dokazi ukazuju na to da je to posledica prvenstveno aktivnosti čoveka, uključujući i klimatske promene, koje mogu da poremete sezonu cvetanja“, navodi se u izveštaju.
