Taj susret bi mogao da bude podsticaj za rešavanje ukrajinske krize i gašenje drugih žarišta na međunarodnoj sceni, smatraju ruski eksperti. To se, pre svega, odnosi na situaciju u Siriji, Iranu i Libiji.
Politikolozi ocenjuju da neformalna priroda sastanka omogućava liderima da obrate pažnju i na jačanje bilateralnih veza.
Makron, napominju politikolozi, sebe želi da pozicionira kao evropskog lidera, a kako ocenjuju, možda je čak i najuticajniji, imajući u vidu unutrašnju političku situaciju u Nemačkoj i zauzetost Londona problemima oko „bregzita“.
S druge strane, Makron je svestan da je Rusija danas ključni igrač u međunarodnoj areni i da se nijedno važno pitanje ne može rešiti bez učešća Moskve. Francuski predsednik je još tokom prvog sastanka sa Putinom rekao da shvata rastuću ulogu Rusije na međunarodnoj sceni i istovremeno je primetio greške koje su, po njegovom mišljenju, napravljene u međusobnim odnosima u poslednjih 25 godina.
„Za odnose Francuske i Rusije ne može se reći da su najgori, ali ne može se reći ni da su najbolji. U principu, oni su mnogo bolji od odnosa Rusije sa Velikom Britanijom, a verovatno čak i bolji od odnosa sa Nemačkom, što se umnogome može objasniti ličnim kontaktima dva predsednika. U proteklih nekoliko godina, Putin i Makron su se sastajali nekoliko puta — Makron je dolazio u Moskvu i uopšte u Rusiju, a Putin je takođe nekoliko puta bio u poseti Parizu. Takvi susreti, naravno, pomažu u uspostavljanju kontakata, pomažu u dogovaranju obostrano korisne saradnje, rešavanju različitih projekata, programa i slično“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Nikolaj Topornjin.
Tema i sporazumi o razoružanju
Kao rezultat kontakata dva predsednika, stvoren je tzv. trijanonski dijalog, dijalog humanitarne saradnje Rusije i Francuske, koji je već počeo aktivno da funkcioniše, podseća ekspert.
„Tokom ove posete, predsednici mogu da usaglase stavove, razgovaraju o gorućim problemima bilateralne saradnje — kako poboljšati ekonomsku saradnju, povećati međusobnu trgovinu, pa će se verovatno dotaći i raznih međunarodnih problema, naročito izgradnje gasovoda ’Severni tok 2‘ u kome Francuska takođe aktivno učestvuje. Verovatno će razgovarati i o problemima koji su se nedavno pojavili u oblasti razoružanja zbog američkog povlačenja iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, a takođe i o opasnosti koja se nadvila oko očuvanja sporazuma START 3. Verovatno će ovaj problem biti dominantan, jer će nakon prestanka važenja tog dogovora o raketama, Evropa zapravo pasti u novu zonu vojnih turbulencija, kada će ’zaraćene‘ strane, pre svega SAD i Rusija, pokušati da rasporede nove projektile, a samim tim će se bezbednost Evrope pogoršati“, kaže Topornjin.
Posebna pažnja biće posvećena bilateralnim odnosima. Moskva i Pariz su povezani ozbiljnim vezama u trgovinskoj i ekonomskoj sferi. Na ruskom tržištu posluje više od 500 francuskih kompanija i firmi sa francuskim kapitalom. Ruski predsednik je na sastanku ove godine sa predstavnicima francuskih poslovnih krugova rekao da je „bilateralna saradnja u energetskom sektoru od strateškog značaja“. U isto vreme, ruske i francuske naftne i gasne korporacije Rusije i Francuske uključene su u mnoge velike projekte: „Severni tok 2“, „Jamal LNG“, kao i „Arktik LNG 2“.
Rast trgovinske razmene uprkos sankcijama
Uprkos sankcijama, bilateralna trgovina u 2018. godini porasla je za 11,2 odsto, i sada iznosi 17,2 milijarde dolara. Primetan je izvestan rast, iako još nije dostignut nivo iz 2013. godine.
Zakazani sastanak ne samo da može pomoći ruskom i francuskom dijalogu da se podigne na novi nivo, već bi mogao da doprinese i otopljenju odnosa između Rusije i Zapada u celini. Posebno će biti interesantno pitanje razvoja saradnje Rusije i EU, imajući u vidu promene u vodećim evropskim institucijama. Rusija je neprestano izražavala spremnost da ponovo započne politički dijalog sa EU i želi da obnovi kontakte za vođstvom Evropske komisije i drugih institucija EU, pa se očekuje i da će jedna od tema razgovora biti pitanje učešća Rusije u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Inače, poslednji razgovor dva predsednika u Osaki, na marginama samita G20, odvijao se u vrlo prijateljskoj atmosferi. Tada je Makron rekao da je u trenutnoj međunarodnoj situaciji saradnja Rusije i Francuske — članica Saveta bezbednosti UN — od presudne važnosti.
Normandijski format
Podsećajući da su Rusija i Francuska učesnice normadijskog formata, ruski politikolog Nikolaj Topornjin ocenjuje da će se Putin i Makron sigurno dotaći pitanja u vezi sa rešavanjem situacije u Donbasu, na istoku Ukrajine.
„Nažalost, normadijski format u poslednje vreme nije napredovao. U stvari, čak se ni radni sastanci ne održavaju redovno i ne vidimo praktične korake. Ovaj sastanak će pomoći da se, verovatno, procesi primene sporazuma iz Minska pomaknu sa mrtve tačke, dobiju neki novi zamah, a ovde pozicija Francuske i Rusije, svakako, zauzima posebno mesto. Generalno, mislim da postoji širok spektar pitanja o kojima će strane razmenjivati mišljenja, a očekujemo da će ova poseta predsednika Putina dati novi podsticaj razvoju odnosa između Francuske i Ruske Federacije i dovesti do nove faze saradnje za koju su obe strane zainteresovane“, zaključio je Topornjin.
Moskva je saopštila i da će Putin i Makron razgovarati i o planovima da se održi novi samit „četvorke“ o Siriji. Prvi takav sastanak održan je u septembru 2018. godine, a učestvovali su predsednici Rusije, Francuske i Turske, kao i kancelarka Nemačke.
Rusija bi želela da se prvo održi samit procesa iz Astane, u kome, pored Rusije, učestvuju i Turska i Iran.
Rusija i Francuska su posvećene očuvanju Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, kao i sprečavanju eskalacije tenzija između Irana i SAD u Persijskom zalivu i uopšte.
Inače, zamak Fort de Breganson je letnja rezidencija francuskih predsednika od 1968. godine i posećivali su je mnogi svetski lideri, prvi put u svojoj istoriji postaće mesto susreta predsednika Rusije i Francuske.
