Afrička svinjska kuga je, očigledno, postala sve veći problem na globalnom tržištu proizvodnje svinja i svinjskog mesa i već je ugrozila i velike i male proizvođače.
„Koliko će trajati bitka sa opasnom bolešću afričke svinjske kuge nije moguće precizirati“, ističe Tamaš Petrović, šef odeljenja za virusologiju novosadskog Instituta za veterinarstvo.
Nema preventive
Rezultati referentne laboratorije u Madridu samo su potvrdili analizu Instituta za veterinarstvo u Beogradu — da su svinje u tri sela pored Mladenovca zaražene opasnim virusom, protiv koga ne postoji preventivna vakcina. Zato je Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede donela rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca, i to u poluprečniku od tri kilometra.
„To je teško pitanje. To zavisi od jako mnogo faktora, pogotovo što se formira zaraženo ugroženo područje. U zavisnosti od toga se propisuju mere Uprave za veterinarstvo Ministarstva poljoprivrede. Suštinski to je negde od 40 do 45 dana od poslednje pojave, odnosno od završne dezinfekcije, i tek u tom slučaju se može proglasiti da više nema zaraženog područja“, objašnjava za Sputnjik ovaj doktor veterinarstva.
Ljudski faktor, a ne divlje svinje, kao najčešći prenosnik virusa afričke kuge, kumovao je da se, posle dve godine uspešnog odolevanja, ta opaka svinjska bolest, ipak, iz komšiluka prenese u Srbiju.
Jasna uputstva
U selu Rabrovac, gde je bilo žarište, još pre 15 dana kada se pojavila sumnja preduzete su preventivne mere, kako ne bi došlo do širenja zaraze i svinje su ubijene, kao i u selima Velika Krsna i Kusadak.
Zabranjeno je držanje svinja na otvorenom, kako ne bi došlo do prenošenja zaraze, a pripremljena su i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima.
Samo što smo se obradovali sporazumu sa Kinom o izvozu svinjskog mesa na to veliko tržište, vrlo brzo smo se suočili sa merom zabrane uvoza naše svinjetine, zbog opake bolesti sa kojom su se pre godinu dana suočili i uzgajivači svinja u Kini. Krajem septembra prošle godine na farmama u Kini, zbog bolesti afričke svinjske kuge, bilo je uništeno više od 40.000 svinja, od kojih su oko 80 odsto uzgajala mala gazdinstva.
Pre Kine su i zemlje EU bile suočene sa tom bolešću. Prvi put je registrovana i u Belgiji, zbog čega je krajem januara i francuska vojska bila angažovana u zaustavljanju njenog širenja. Vojnici su bili logistička podrška lovcima zaduženim za odstrel divljih svinja u pograničnoj zoni sa Belgijom.
U našem okruženju bolest je i dalje prisutna u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Strog monitoring
Zbog svega toga, ali i zbog činjenice da kod nas nisu obolele svinje samo u jednom domaćinstvu, kao i zbog toga što ne znamo u kom vremenskom razmaku se sve događalo — Petrović upozorava da se ne može precizno predvideti rok ukidanja uspostavljene mere, jer to zavisi od mnogo faktora.
Po isteku monitoringa biće neophodne nove analize.
„Da bi se utvrdilo da virusa više nema i da ne može da bude ni bolesti, to može da bude učinjeno samo laboratorijskim nalazima. Samo tako može da se potvrdi da afričke kuge nema na nekom području ili u nekom dvorištu; zavisi šta je u pitanju“, ističe šef odeljenja za virusologiju na novosadskom Institutu za veterinu.
U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da će posle monitoringa Srbija moći nesmetano da izvozi meso na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja.
