„Svaka odluka koja se tiče ovog regiona biće doneta u konsultaciji sa našim saveznicima; to nije jednostrana odluka Sjedinjenih Američkih Država“, naglasila je ona.
Prema njenim rečima — partneri Vašingtona pozitivno su reagovali na povlačenje zemlje iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Ona je izrazila nadu da će i Rusija i Kina učestvovati u razgovorima o novim sporazumima o kontroli naoružanja.
Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je 4. avgusta da će Vašington odluku o raspoređivanju „odbrambenih resursa“ u inostranstvu doneti nakon konsultacija sa partnerima. Dan ranije je šef Pentagona Mark Esper rekao da podržava planove za raspoređivanje raketa srednjeg dometa u Aziji, kako bi se zaustavio rastući uticaj Kine u tom regionu. On je istakao i da bi želeo da sprovede ovu inicijativu u narednih nekoliko meseci, ali je i zaključio da „takve stvari, po pravilu, traju duže nego što se očekuje“, prenela je „Gazeta.ru“.
Pompeo je 2. avgusta zvanično objavio prekid učešća Sjedinjenih Američkih Država u Sporazumu o likvidaciji raketa i naglasio je da krivicu za to snosi samo Rusija, a Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa zvanično raskinut 2. avgusta 2019. godine, na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država.
Vašington je u februaru 2019. godine započeo proceduru izlaska iz sporazuma, optužujući Moskvu da nije poštovala tačke sporazuma, i to zbog postojanja rakete 9M729, čiji domet, navodno, prevazilazi dozvoljene norme. Američka strana nije dala konkretne dokaze, dok je Rusija informisala strane kolege o testiranju ove rakete.
Kao odgovor na povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz sporazuma, predsednik Rusije Vladimir Putin u martu je potpisao ukaz o suspenziji poštovanja Sporazuma. U junu su oba doma ruskog Parlamenta usvojila zakon koji je inicirao šef države o suspenziji učešća Ruske Federacije u Sporazumu. Putin je 3. jula potpisao zakon o suspenziji Sporazuma o likvidaciji raketa.
Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa zabranjivao je stranama da poseduju nuklearne i konvencionalne balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja dometa od 500 do 5,5 hiljada kilometara.
