Upitan da prokomentariše kakve su poruke poslate iz Hrvatske skoro četvrt veka posle te akcije, Kuljiš je za Tanjug rekao da su to poruke pobede uz odbijanje da se istovremeno priča o problemima nastalim zbog etničkog čišćenja.
„To je pobeda, a šta je posle toga usledilo o tome nećemo razgovarati u istom trenutku, odnosno negiraćemo sve probleme proistekle u vezi sa etničkim čišćenjem koje je usledilo posle toga“, rekao je Kuljiš i podsetio da je odbijanje razgovora tipičan balkanski model koji se na ovom prostorima ponavlja stalno.
Prema njegovim rečima, isto se dešavalo i 1941. godine, a posle Titove pobede niko nije pričao o etničkom čišćenju Nemaca i Italijana.
Kuljiš, koji je gotovo deceniju istraživao život Josipa Broza Tita, podseća da je bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman na kraju krajeva bio Titov visoki oficir i da je učestvovao u tim „posleratnim“ dešavanjima o kojima se nije pričalo.
Uloga preostalih Srba
To je sličan obrazac koji se prenosi u savremeno doba, kazao je Kuljiš i dodao da ne treba da gledamo stvari samo kroz prizmu hrvatsko-srpskih odnosa, jer je slična situacija bila i sa Kosovom.
Gledamo borbe, ali ne i posledice, a to su teme koje se ne mogu razdvojiti.
Šta je posledice borbe, kakve su one bile po civilno stanovništvo, to su teme koje se ne mogu razdvojiti, rekao je on i dodao da je potrebno da se u u okviru svake proslave napravi prostor za pijetet prema žrtvama, i onim iz 1945. i 1995. i 1999. godine, rekao je Kuljiš i dodao da se lično uvek svrstava uz žrtve.
Upitan čemu Srbi mogu da se nadaju nakon najaktuelnijih političkih poruka iz Hrvatske, Kuljiš je podsetio da danas u Hrvatskoj živi četiri odsto Srba, a da ih je pre rata bilo 14.
Obavljeno je etničko čišćenje, tako nema ni Hrvata u Republici Srpskoj, Srba i Hrvata u Sarajevu, u Vojvodini je bitno promenjena etnička slika.
„U Hrvatskoj je sprovedeno etničko čišćenje, a Srbi koji su ostali imaju određenu političku ulogu, najviše zahvaljujući Miloradu Pupovcu, koji je sarađivao sa vlašću i pokušavao da dobije najviše za srpsku zajednicu“, ocenjuje Kuljiš.
Nije nas zahvatila civilizacija
Dodao je da ne može da kaže ništa o situaciji na terenu, u Kninu, ali da u Zagrebu vlada suživot kakav je postojao pre rata.
Nema tu nikakve razlike, samo je Srba mnogo manje nego pre, rekao je on.
Na pitanje da bi ipak u Hrvatskoj, koja je deo EU, prava manjina trebalo da budu zagarantovana zakonom, a ne da zavise od raspoloženja i osećanja, Kuljiš podseća da je EU milje u kojem je sve propisano i u kojem nema prostora za ekskluzivističke i ekstremističke politike.
„Ali kada se približe izbori, svi varaju, ne samo HDZ. I SDP je slao užasne antisrpske poruke, nikome nije teško da se zbog toga spusti najniže i da hvata takve glasove, zasnovane na ubij, udri. Upravo to je tragedija balkanske politike. Još nas nije zahvatila civilizacija na tom polju“, rekao je Kuljiš.
O Ćirilici u Vukovaru
On tvrdi da nigde u Evropi manjine nisu zastupljene u parlamentu kao što su Srbi u Hrvatskoj.
„Takav primer ne postoji nigde. Ni u Srbiji ne postoji tolika velika zastupljenost manjina u Parlamentu da su one u poziciji da mogu bitno da utiču na formiranje vlasti“, rekao je Kuljiš i dodao da u smislu političkih prava to nije malo.
Kada je reč o ćirilici, smatra da je to pravo u Vukovaru jako teško sprovesti, iako bi trebalo da bude moguće.
„Sve je pretvoreno u vrući problem koji je teško rešavati. Ne znam šta bi se time postiglo da se stave dve, tri ploče koje bi neko ponovo razbio“, rekao je Kuljiš i dodao da je potrebno voditi smislenu politiku koja bi omogućila da ćirilične table dobiju svoje mesto.
„Ćirilične ploče ne bi promenile status Srba u Hrvatskoj“, kazao je on i dodao da je mnogo važnije kakav uticaj Srbi imaju u gradskom veću i Vukovarsko-sremskoj županiji.
Iz tih organskih prava onda mogu proisteći i druge stvari koje su simbolične, a ipak važne, ali koje nisu presudne za svakodnevni život, rekao je Kuljiš.
