Džim Riš, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove američkog Senata, rekao je nakon što je ovo telo usvojilo nacrt zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti — zakona o uvođenju sankcija kompanijama i pojedincima koji učestvuju u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“ iz Rusije ka Nemačkoj, da će biti sankcionisane kompanije koje učestvuju u postavljanju cevi za ovaj gasovod, ali i kompanije koje rade na izgradnji gasovoda „Turski tok“ koji će, kad postane operativan, od Rusije preko Crnog mora dopremati gas u Tursku, a kasnije, kako je predviđeno i u jugoistočnu Evropu.
„Ovi gasovodi bi mogli da rezultiraju daljom destabilizacijom Ukrajine i bogaćenjem Putinovog režima i ugrozili bi bezbednost država NATO-a“, rekao je Riš.
Da bi stupio na snagu, ovaj nacrt zakona treba da dobije podršku Senata pre nego što ga potpiše predsednik Donald Tramp. Zanimljivo je da je američki senator Rend Pol, inače blizak Trampu, već lobirao protiv ovog zakona, ističući da će on nauditi ne samo Rusiji, već da će sankcije ugroziti i poslovanje firmi koje sarađuju sa američkim kompanijama ili imaju svoja predstavništva u SAD.
Amerikanci koji dušebrižnički pokušavaju da stopiraju ruske gasovode ka Evropi, već su dobili argumentovane odgovore iz Evrope da ne treba da vode tuđe brige, ali Danska, na primer, još nije dala odobrenje za postavljanje cevi „Severnog toka 2“ kroz svoje teritorijalne vode, a Bugarska se zapetljala u pravne zavrzlame oko izbora izvođača radova na izgradnji gasovoda kojim bi „Turski tok“ iz Turske bio povezan preko Bugarske sa Srbijom i jugoistočnom Evropom.
Neki analitičari smatraju da će, ako se Moskva i Kijev ne dogovore o produženju ugovora o transportu ruskog gasa kroz Ukrajinu, Evropi već ove zime zapretiti nova gasna kriza.
O tome da li se mogu ponoviti gasne krize iz zima 2006. i 2009. godine i kakve su šanse da američki planovi budu realizovani, u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Goranom Radosavljevićem, generalnim sekretarom Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
